Na severu Evrope najsrećnije zemlje, Srbija na tridesetom od 147 mesta

Prema najnovijem Izveštaju o svetskoj sreći, koji priprema Wellbeing Research Centre pri Univerzitetu Oksford, uz podatke koje prikuplja Gallup, najsrećnije zemlje na svetu su Finska, Island i Danska, dok je Srbija rangirana na 30. mestu.

Finska je zauzela prvo mesto devetu godinu zaredom, sa prosečnom ocenom zadovoljstva životom od 7,764. Odmah iza nje su Island i Danska, čime nordijske zemlje nastavljaju dugogodišnju dominaciju na vrhu liste i potvrđuju stabilnost svojih društvenih modela, prenosi CNN.

Na četvrtom mestu nalazi se Kostarika, što je najbolji rezultat jedne latinoameričke zemlje do sada i pokazatelj da visok nivo sreće nije nužno vezan samo za najbogatije države. Slede Švedska i Norveška na petom i šestom mestu. U prvih deset su još Holandija, Izrael, Luksemburg i Švajcarska, što potvrđuje snažno prisustvo evropskih zemalja u vrhu rang-liste.

Među zemljama engleskog govornog područja, nijedna nije ušla u top 10 drugu godinu zaredom. Sjedinjene Američke Države su na 23. mestu, Kanada na 25, a Velika Britanija na 29. mestu. Među njima, Novi Zeland je najbolje rangiran (11), zatim Irska (13) i Australija (15).

Pored toga, Ujedinjeni Arapski Emirati nalaze se na 21. mestu, dok je Saudijska Arabija na 22. mestu, što pokazuje da i neke zemlje Bliskog istoka beleže relativno visoke rezultate uprkos regionalnim izazovima.

Istraživanje obuhvata 147 zemalja, a zasniva se na anketama u kojima ispitanici ocenjuju sopstveni život na skali od 0 do 10, zamišljajući lestvicu najboljeg i najgoreg mogućeg života. Ova metoda omogućava uporedivo merenje subjektivnog zadovoljstva širom sveta.

U analizi se uzimaju u obzir faktori poput BDP-a po glavi stanovnika, očekivanog životnog veka, velikodušnosti, osećaja lične slobode i percepcije korupcije. Rezultati se računaju kao trogodišnji prosek kako bi se ublažili uticaji velikih globalnih poremećaja poput pandemija, ratova ili ekonomskih kriza.

Jedan od ključnih razloga za uspeh Finske jeste visok nivo poverenja među ljudima i snažna kultura saradnje. Takvo okruženje omogućava društvu da lakše prevazilazi izazove i održava visok nivo opšteg zadovoljstva.

Nasuprot tome, u nekim razvijenim zemljama primećen je pad zadovoljstva, posebno među mlađom populacijom. U SAD prosečna ocena iznosi 6,816, što ukazuje na određene društvene i psihološke izazove uprkos visokom životnom standardu.

Najsrećnija zemlja bivše Jugoslavije je Slovenija na 18. mestu sa 6,868 bodova. Prosečna ocena u Srbiji, koja je 30. najsrećnija zemlja sveta iznosi 6,691. Bosna i Hercegovina je na 47. mestu sa 6,381 bodom, Crna Gora je 60. sa 6,139 bodova, dok je Hrvatska na 70. mestu sa 6,009 bodova, a Severna Makedonija na 82. mestu sa 5,719 bodova.

Izveštaj posebno ukazuje na krizu sreće među mladima u zemljama poput SAD, Kanade, Australije i Novog Zelanda, gde je zadovoljstvo opalo za gotovo jedan ceo poen u poslednjih deset godina, što predstavlja značajan i zabrinjavajući trend.

Kao jedan od glavnih uzroka navodi se način korišćenja društvenih mreža i interneta. Iako digitalne tehnologije nude puno mogućnosti, prekomerna ili neadekvatna upotreba može negativno uticati na mentalno zdravlje i društvene odnose. S druge strane, stručnjaci naglašavaju da nije problem samo vreme provedeno online, već i način na koji se ono koristi, komunikacija sa bliskim osobama i učenje novih veština mogu imati pozitivan efekat.

Na dnu liste nalaze se zemlje pogođene dugotrajnim krizama i nestabilnošću. Avganistan je ponovo poslednji (147. mesto), a ispred njega su Sijera Leone (146), Malavi (145), Zimbabve (144) i Bocvana (143).

Uprkos svim razlikama među zemljama, istraživači naglašavaju da su poverenje, solidarnost i osećaj zajedništva ključni faktori sreće. U najuspešnijim društvima ljudi veruju jedni drugima, što se ogleda čak i u svakodnevnim situacijama.

Zaključno, iako globalna slika sreće ostaje složena i podložna brojnim uticajima, primeri vodećih zemalja pokazuju da stabilne institucije, socijalna sigurnost i međusobno poverenje igraju presudnu ulogu u ukupnom kvalitetu života.