Na spisku za potencijalnu privatizaciju u ovoj godini i Lasta, Simpo, Jugoslovensko rečno brodarstvo, PIM…

Informacija da država traži kupca za hotel Slavija ponovo je skrenula pažnju na to da postoji čitav portfolio firmi koje čekaju novog, privatnog vlasnika, za šta je prvi korak objavljivanje javnog poziva potencijalnim kupcima.

Prema podacima Ministarstva privrede, u postupku privatizacije nalazi se ukupno 60 preduzeća, ali među njima ima dosta onih za koje je taj postupak privremeno ili trajno „zakočen“, poput firmi sa Kosova i Metohije ili specijalnih bolnica u banjama, gde su u toku različite faze sudskih postupaka oko vlasništva.

Preduzeće sa najvećim brojem zaposlenih kraj čijeg naziva na spisku Ministarstva privrede stoji napomena da je „moguća objava javnog poziva u 2023. godini“ je saobraćajno preduzeće Lasta sa više od 2.000 zaposlenih. Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, Lasta je u 2022. godini ostvarila prihod od sedam milijardi dinara, ali i neto gubitak od 919,3 miliona dinara.

Lasta je, inače, akcionarsko društvo čiji su akcionari sa najvećim paketima Akcionarski fond, koji poseduje 29,72 odsto akcija, zatim Republika Srbija sa 13,79 odsto i Grad Beograd sa 11,48 odsto akcija. Poslednji put država je tražila kupca za Lastu pre 15 godina, kada je u decembru 2008. jedina ponuda na tenderu konzorcijuma pravnih lica „Mayer’s Cars and Trucks Company Ltd.“ i „Horn and Leibovitz Ltd“ proglašena nepotpunom.

Javni poziv bi do kraja ove godine mogao da bude raspisan i za proizvođača nameštaja Simpo, koji od početka privatizacije pre više od dve decenije, uprkos brojnim najavama, nijednom nije bio ponuđen kupcima na tenderu ili aukciji. Ova kompanija je takođe akcionarsko društvo, čiji su najveći akcionari Fond za razvoj sa 22,81 odsto akcija, Republika Srbija sa 15,15 odsto akcija, kao i Beogradska banka (u stečaju) sa 13,58 odsto akcija. Prema podacima CompanyWall, Simpo u poslednje tri poslovne godine iskazuje neto gubitak u poslovanju koji je u 2022. godini iznosio 737,6 miliona dinara, uz ukupan prihod od 2,36 milijarde dinara.

Kupcima bi do kraja ove godine moglo da bude ponuđeno i Jugoslovensko rečno brodarstvo (JRB), jedno od najuspešnijih domaćih preduzeća u delatnosti prevoza tereta unutrašnjim plovnim putevima, koje je u 2022. godini ostvarilo neto dobit od 287,3 miliona dinara. JRB iza sebe već ima jednu neuspelu privatizaciju, kada je 2010. raskinut ugovor sa predstavnikom prvorangiranog ponuđača Erste Donau-Dampfschiffahrts-Gesellschaft iz Austrije, pošto nije uplaćena cena ponuđena na tenderu.

Preduzeće za vodne puteve Ivan Milutinović (PIM) takođe iza sebe ima „privatizacioni staž“, pošto je prolazilo i kroz postupak restrukturiranja, dok je prvi pokušaj privatizacije propao 2008. a drugi 2011. godine. Ova kompanija u poslednje tri godine, prema podacima CompanyWalla, posluje sa neto dobiti koja je u 2022. godini iznosila 50,5 miliona dinara.

Do kraja ove godine Ministarstvo privrede moglo bi da raspiše javne pozive i za čuveno izdavačko preduzeće Prosveta, kao i za Ribarsko gazdinstvo iz Beograda, PGM Budućnost iz Preševa i JAT Apartmane sa Kopaonika.

Sporovi oko vlasništva u specijalnim bolnicama, Politika AD i Tigar pod UPPR

Za tri velika preduzeća – Tigar iz Pirota, Yumco iz Vranja i Trayal Korporacija iz Kruševca – raspisivanje javnog poziva trenutno je nemoguće, stoji u napomenama uz spisak preduzeća za privatizaciju Ministarstva privrede.

U sva tri slučaja razlog je to što su „u toku aktivnosti vezane za Unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR), a isti razlog naveden je i u slučaju Politike AD i Progresa iz Beograda, kao i kompanije Bačka AD iz Sivca, za koju stoji da su u isto vreme u toku postupci pred Agencijom za restituciju.

Uz obrazloženje da dalje sprovođenje postupka privatizacije zavisi od konačnog ishoda sudskih postupaka koji se vode između PIO fonda kao tužioca i Specijalnih bolnica i Republike Srbije kao tuženih radi utvrđivanja procenta vlasništva PIO fonda u imovini Specijalnih bolnica, napomena da nije moguća objava javnog poziva stoji uz imena specijalnih bolnica Termal u Vrdniku, Gejzer u Sijarinskoj banji, kao i u Banji Koviljači, Čajetini, Ribarskoj Banji, Bujanovcu i za Institut u Niškoj banji.

Zato što je takav sudski postupak pravosnažno okončan, ali nije izvršen upis stečenih prava u javnim knjigama kao bitan element za dalje sprovođenje postupka privatizacije, nije moguće raspisati javni poziv za potencijalne kupce Specijalne bolnice za plućne bolesti u Sokobanji i Merkur u Vrnjačkoj Banji.

Nemoguće raspisivanje javnog poziva za Resavicu, MSK i Trepču

Postoje i slučajevi gde Ministarstvo privrede napominje da je raspisivanje javnog poziva nemoguće, uz različita obrazloženja.

Napomena da se radi o „preduzeću sa teritorije AP Кosovo i Metohija“ stoji kao obrazloženje uz imena holdinga Trepča iz Zvečana, EPS JP Površinski kopovi i Termoelektrane iz Obilića. U ova tri preduzeća, prema podacima ministarstva, ima gotovo 5.000 zaposlenih. Na spisku je još devet manjih preduzeća sa KiM.

Da je nemoguće raspisivanje javnog poziva stoji i za rudnik Resavica, uz napomenu da dalje aktivnosti zavise od odluka Vlade Srbije, dok za Metanolsko-sirćetni kompleks (MSK) nema napomene zašto je nemoguće raspisivanje javnog poziva.

Vlada je poništila odluku o prodaji kapitala rudnika za podvodnu eksploataciju uglja Kovin sredinom juna ove godine, dok je EPS predložio da sa tim preduzećem sklopi strateško partnerstvo. Rudnik Kovin je, međutim, i dalje na spisku preduzeća u postupku analize i pripreme javnog poziva za privatizaciju Ministarstva privrede.