Na tržištu rada očekujem više frilensera, preduzetničkih agencija i malih firmi

Komunikološkinja Monika Husar vlasnica je i direktorka agencije za odnose s javnošću KomunikArt, specijalizovane za promociju i afirmaciju kulturnih programa.  

Husar je uvrštena na listu EU eksperata (2020) od strane Evropske komisije, Evropske asocijacije za informisanje o lokalnom razvoju i Kulturne akcije Evrope, kao zvanična ekspertska konsultantkinja u oblasti komunikacija i organizacije na projektima izgradnje kapaciteta za programe European Capitals of Culture (ECOCs).

Vodila je komunikacije na više projekata finansiranih od strane fonda Kreativna Evropa i Ujedinjenih nacija. Stručno se usavršavala kao stipendista Ministarstva kulture Francuske na polju produkcije i organizacije festivala i rezidencijalnih programa.

Pitali smo Moniku Husar kakva su njena predviđanja kada je reč o ekonomskoj situaciji u Srbiji do kraja ove godine.

 Šta očekujete do kraja 2024. godine u ekonomskom smislu?

– Za razliku od prethodnih nekoliko godina koje su obeležila značajna poskupljenja, do kraja 2024. očekujem ipak relativnu ekonomsku stabilnost, čak i ako bude nekih sitnijih korekcija cena. Tržište rada svakako je uslovljeno svim ovim okolnostima, pa se poučena iskustvima iz prethodnih par sezona i kompleksnom tržišnom situacijom u našoj branši, u radu svoje mikro PR agencije opredeljujem za nešto fluidniji pristup angažovanja spoljnih saradnika po projektu ili zadatku. Naravno, na širem planu jasno je da Srbiji fale radnici svih struka, pa očekujem da se u centru Beograda i šire još više čuju brojni strani jezici, što na lep način doprinosi novom kosmopolitskom duhu naših urbanih sredina.

Da li biste uzeli kredit u ovom trenutku? Ako biste morali da se opredelite za zajam, koji bi dolazio u obzir i pod kojim uslovima?

– Da, uzela bih kredit! Svi se suočavamo sa investicijama koje je nemoguće realizovati bez pozajmica, a malo ko je baš toliko disciplinovan i strpljiv da štedi i čeka da prođe dragoceno vreme. Zbog kamatnih stopa i ličnih želja, kao i slovenačkog državljanstva koje takođe posedujem, stambeni kredit za stan ili kuću u Evropskoj uniji bi mi definitivno bio na prvom mestu, a trenutno već nekoliko godina otplaćujem kredit za automobil. Kako se i uslovi i kamate menjaju iz godine u godinu, nemam preferirani tip kredita, valute i kamatne stope, već bih se pre ulaska u dug ozbiljno konsultovala pre svega sa stručnjacima, ali i prijateljima i poznanicima koji su u sličnim kreditnim situacijama.

Gde biste najpre investirali danas – u akcije na berzi, zlato, nekretnine…?

– Bez ikakve zadrške – investirala bih u nekretnine. Sa svojim životnim i stambenim iskustvom sasvim mi je jasno da cene nekretnina konstantno rastu i da su jedna od najstabilnijih ’valuta’. A čak i ako bismo zanemarili materijalnu vrednost stanova ili kuća, njihova životna vrednost je neprocenjiva – bilo da ste tako rešili stambeno pitanje ili mesto na kome ćete ići za vikende ili letovanja i steći neprocenjiva životna iskustva. Za berzu i slična ulaganja već su potrebna i specifičnija znanja, dok mi sa druge strane – barem laički i gledajući filmove – takve investicije deluju suviše ’kompleksno’.

Kako će se kretati tržište rada u narednom periodu?

– Očekujem da bude u svakom pogledu fluidno. Da naspram tradicionalnih radnih mesta iz vremena naših roditelja, koji su provodili i čitave decenije na istom poslu, bude sve više rotacija ne samo firmi u kojima ljudi rade, već i zanimanja, odnosno specifičnih znanja potrebnih za snalaženje na digitalnom tržištu. Očekujem sve više frilensera, preduzetničkih agencija i malih i mikro firmi, a na planu „tradicionalnih zanimanja“ dalji uvoz radnika iz azijskih i afričkih zemalja.

Šta očekujete od daljeg razvoja veštačke inteligencije?

– Dok se mnogi pribojavaju da će AI preuzeti digitalne poslove ljudi, mišljenja sam da će veštačka inteligencija nastaviti da bude alat i da će njome neko ipak morati da upravlja. Sa druge strane, strepim od njenog mogućeg uticaja na industriju zabave i umetnosti, odnosno generičkog pristupa kreativnim industrijama, posebno filmu i vizuelnoj umetnosti, što bi na koncu moglo da osiromaši naše živote i civilizacije.