Na tržištu sve manje pravog futoškog kupusa

Na Veletržnici Beograd prethodne nedelje i dalje je vladala najveća potražnja za kupusom, čija je cena tokom novembra porasla za sedam odsto u odnosu na prethodni period i trenutno ga najviše ima iz Vojvodine i Čačka.

Prema podacima Veletržnice Beograd, najveća proizvodnja kupusa ostvaruje se u regionu Šumadije i zapadne Srbije, dok su najveći inostrani proizvođači Kina, Indija, Rusija, Japan, Južna Koreja, Ukrajina, Indonezija, Poljska, Rumunija i SAD.

Cene kupusa na Kvantašu su šarenolike, pa se tako može naći za 60 do 80 dinara po kilogramu, crveni kupus je nešto skuplji od 80 do 120 dinara, kineski od 150 do 200, dok je kiseli od 120 do 160 dinara.

Futoški kupus, srpski brend sa zaštićenim geografskim poreklom, upravo je najtraženiji tokom novembra kada se tradicionalno počinje sa kiseljenjem, ali i spremanjem zimskih prazničnih specijaliteta. I dok kupci zbog kvaliteta uglavnom tragaju za ovom autohtonom sortom, proizvođači se nadaju da će uspeti da pokriju domaće potrebe.

Predsednik Udruženja „Futoški kupus“ Miroljub Janković napominje da ove vrste kupusa na srpskom tržištu već ponestaje, kraj je sezone i nema ga više. Rod je ove godine, kako kaže, bio vrlo slab, generalno je manje površina pod kupusom, a prinos je prepolovljen.

“Pod futoškim kupusom ove godine je bilo negde oko 25 hektara, ali možemo da računamo kao 12,5 hekatara, zbog malih prinosa. Za izvoz nema svežeg kupusa, a za domaće potrebe – ko se snađe u narednih nedelju dana, snašao se. Posle toga, futoškog kupusa neće biti jer ga je ostalo još malo”, navodi Janković za naš portal.  

Kada je reč o cenama, naš sagovornik kaže da se svež futoški kupus prodaje za 120 dinara do 100 kilograma težine. Za veće količine koje se traže cena se spušta i do 90 dinara.

“Za kiseli futoški kupus još uvek nemamo cene, jer nije ‘izašla’ prva šarža koja se ukiselila”, navodi Janković.

Na pitanje kako kupci mogu da prepoznaju pravi futoški kupus, on objašnjava da je to jako teško, naročito za one ljude koji se jednom godišnje susreću sa tim.

“Inženjering koji pravi hibridne kombinacije toliko je razvijen da su oni postali veliki majstori da naprave nešto slično, pa se kupac lako prevari. Glavne odlike futoškog kupusa su tanak list, slaba nervatura, malo spljoštena glavica, pod rukom je vrlo nežan i lakši je od svih hibridnih kombinacija”, zaključuje Janković.