Nabavka sirovine ključni izazov za nove vlasnike Imleka

Zbog dugogodišnje krize u stočarskoj proizvodnji ključni izazov za nove vlasnike Imleka biće nabavka sirovine, odnosno sirovog mleka. To je najkritičnija tačka, s obzirom na to da je stočni fond u Srbiji drastično opao – sa oko 2,1 miliona goveda devedesetih godina na svega 700.000, od čega je samo oko 400.000 muznih krava, kaže za Biznis.rs agroekonomski analitičar Milan Prostran.

Kompanija Imlek dobila je u petak nove vlasnike – preduzetnika i investitora Andreja Jovanovića i aktuelnog generalnog direktora (Imleka) Bojana Raduna. Sporazum o zajedničkoj kupovini regionalnog lidera u mlečnoj industriji od dosadašnjeg vlasnika – fonda MidEuropa – potpisan je 20. novembra.

Porodični investicioni holding Andreja Jovanovića – AJFH, kao vodeći investitor, zajedno sa Bojanom Radunom preuzima kontrolu nad Imlekom, čime se zaokružuje proces izlaska MidEurope iz vlasničke strukture.

Prema navodima kompanije, očekuje se da će transakcija biti završena u prvom kvartalu 2026. godine, uz standardna regulatorna odobrenja i uslove zatvaranja.

Kako je tekao razvojni put Imleka

Privatizacija, koja je u Srbiji počela 2001. godine, najdinamičnije se odvijala u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, ocenjuje Milan Prostran dodajući da je Imlek nakon izlaska iz PKB korporacije promenio nekoliko vlasnika.

“Mi imamo dosta živu vlasničku transformaciju u poslednjih petnaestak godina, pa su tako mnoge kompanije u međuvremenu promenile svoje vlasnike. U sektoru prehrambene industrije imamo primere od Soko Štarka, preko uljarske, industrije šećera i klanične industrije”, navodi naš sagovornik.

Kako kaže, promena vlasničke strukture u Imleku nije neobična jer je u Srbiji mnogo takvih primera, od poslovnih ljudi do raznih investicionih fondova koji preuzimaju kompanije.

“Dobro je što su u ovom slučaju u pitanju domaći poslovni ljudi, investitori i kupci, čiji su rezultati poznati u sektorima koje su do sada razvijali. Pretpostavimo da su i u slučaju Imleka ušli sa namerom da budu uspešni, kao što su i u delatnostima u kojima su stvorili gigante od svojih kompanija”, ističe Prostran i podvlači da je najosetljivije pitanje za nove vlasnike obezbeđivanje sirovine.

“Kada je izašao iz sistema PKB-a Imlek je vrlo brzo raskinuo svoj ugovor sa osnovnom matičnom kućom i praktično se snabdevao mlekom sa severa zemlje, preko Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije… S obzirom na krizu u stočarskoj proizvodnji, pitanje je kako će se organizovati i kako će kompanija da raste i uspešno se razvija ako prethodno nisu sagledali odakle će joj dolaziti sirovo mleko, da li će praviti određene ugovore sa domaćim velikim farmerima ili će ga uvoziti”, navodi naš sagovornik.

Kada je reč o proizvodnji mleka u Srbiji, Milan Prostran kaže da je ona duplo manja u odnosu na Evropsku uniju i da smo mi jedva dostigli prosečnu proizvodnju od oko 3.000 litara godišnje po grlu.

“U zemljama EU proizvodnja po jednom grlu krave muzare je oko 6.000-7.000 litara godišnje, dok je, primera radi, u Izraelu 14.000 litara. Što je veća količina mleka, proizvodni ciklus traje kraće jer posle tri-četiri godine laktacije krave su već ekonomski neisplative”, ističe on i podseća da je naša domaća kompanija nekada imala svoja takozvana „Imlek stada“.

Kaže i da ne zna kakva je situacija sa ugovorima koje je Imlek imao sa svojim dobavljačima, ali je očigledno da oni sada i u našoj zemlji imaju ozbiljne konkurente.

„Puno je malih proizvođača koji su prisutni u velikim trgovačkim lancima, koji su postali značajni konkurenti, poput mlekare Spasojević iz Bajine Bašte ili kompanije Kuč iz Kragujevca. Imlek je nekada bio dominantan na našem tržištu, ne verujem da je uživao monopolski položaj, ali je to sve bilo mnogo lakše kada je imao sirovinsku osnovu. PKB, u čijem sastavu je poslovao, nekada je imao 30.000 krava muzara”, navodi Prostran.

Kompanija Imlek, sa sedištem u Padinskoj Skeli, danas poseduje i dve mlekare u Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini, sa najsavremenijim proizvodnim pogonima, i otkupljuje mleko od više od 3.500 farmera, prerađujući gotovo 400 miliona litara sirovog mleka godišnje.