Nacionalizacija NIS-a bila bi najskuplje rešenje, država bi preuzela sve obaveze i rizike na tržištu

Rešenje za Naftnu industriju Srbije (NIS) se još uvek ne nazire. Postoji nekoliko opcija o kojima se priča poslednjih nedelja, ali ono što je poznato – uvođenje potpunih američkih sankcija ovoj kompaniji sigurno ne bi prijalo nikome – ni državi, ni građanima, a svakako ni privredi ni bankama. Svi bi bili na gubitku.

Prema rečima docenta Veljka Mijuškovića sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ukoliko operativna licenca za rad NIS-u ne bude ponovo izdata to bi odmah pogodilo finansijske tokove, međunarodna plaćanja i nabavku nafte, jer bi banke i trgovci izbegavali saradnju iz straha od sekundarnih mera.

„Kratkoročno bi nastali problemi u uvozu derivata i logistici, dok bi dugoročno rizik bio destabilizacija tržišta i skuplje, komplikovanije snabdevanje celog energetskog sistema“, ističe Mijušković u razgovoru za Biznis.rs.

Problemi u snabdevanju naftom takođe bi mogli zadati velike glavobolje, pošto bi ga u slučaju sankcija bilo moguće održati samo kroz hitne uvozne aranžmane i korišćenje rezervi.

„Cene bi sigurno porasle jer bi uvoz postao skuplji, transport složeniji, a tržište nervoznije. Koliki bi skok bio zavisi od dinamike obezbeđivanja novih dobavljača i stanja globalnog tržišta, ali bi se rast goriva svakako prelio i na ostale cene u ekonomiji. Za građane bi najteže bilo opterećenje kroz više cene goriva i posledično skuplji transport, hranu i usluge. Za institucije bi najveći izazov bila finansijska blokada kompanije, organizacija stabilnog uvoza, održavanje tržišta mirnim i sprečavanje nestašica. Država bi morala da reaguje brzo, jer bi svaki signal nesigurnosti izazvao paničnu potražnju“, ocenjuje Mijušković.

Pritom ne bi bio pošteđen ni dinar. Naš sagovornik kaže da bi domaća valuta bila pod pritiskom jer bi tržište prepoznalo povećan rizik, ali bi reakcija zavisila od obima valutnih intervencija i poruka koje bi slale institucije. Ipak, uz adekvatnu reakciju kurs bi mogao ostati stabilan, ali bi neizvesnost svakako pojačala pritisak na devizna tržišta.

Spekulacije o kupovini ruskog dela NIS-a sve vreme kruže u javnosti, pa se tako pominje da bi mađarska kompanija Mol mogla da preuzme vlasništvo, zatim da se šeik Muhamed bin Zajed al Nahjan direktno uključio u ovu transakciju pošto ga je srpski predsednik Aleksandar Vučić zamolio da se pojavi kao kupac 56,15 odsto ruskog udela ali i da bi moglo doći do nacionalizacije kompanije.

Mijušković smatra da je najstabilnije rešenje dolazak partnera koji je prihvatljiv i Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji.

„Rešenje bi trebalo da bude dovoljno jako da garantuje nesmetan rad rafinerije koji nema politički rizik. To uključuje pre svega Srbiju, ali i kompanije sa Bliskog istoka ili iz Evrope, uz jasne državne garancije da će snabdevanje ostati stabilno. Nacionalizacija znači da država otkupljuje većinski udeo i potpuno preuzima upravljanje i rizike. To nije bilo moguće ranije zbog ugovornih ograničenja i političko-finansijskog rizika takvog poteza. I danas je to najskuplja opcija, jer bi država preuzela sve obaveze, investicije i tržišne rizike, pa zato predstavlja rešenje samo ako tržišne i političke okolnosti onemoguće svaku drugu varijantu“, navodi naš sagovornik.

Istovremeno, privremena licenca za rad nije dugoročno rešenje – ona bi značila da se NIS-u omogućava da u tom periodu normalno posluje bez sankcija, što daje vreme za završetak prodaje i održavanje stabilnog snabdevanja.

„To je prelazno rešenje koje sprečava šok na tržištu, ali podrazumeva da se pregovori završe u zadatom roku i da država paralelno obezbeđuje sve rezervne kanale snabdevanja“, ističe Mijušković.

Političari uveravaju građane da nestašice goriva neće biti

Zvaničnici zaduženi za oblast energetike uglavnom su pozitivni i uveravaju građane da neće biti nestašice goriva, ali o cenama – ne govore.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da bi Srbija, u slučaju potrebe da na tržište stavi svoje obavezne rezerve naftnih derivata, imala pomoć i mađarskog Mola, kao i drugih naftnih kompanija, pre svega OMV-a i Eko Helenika.

Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović istakao je da odobrava pristup predsednika Srbije Aleksandra Vučića po pitanju rešavanja problema u vezi sa NIS-om.

„NIS mora da radi. To moraju da razumeju i Rusi i Amerikanci. Srbija će doneti odgovarajuće zakonske i druge mere da to obezbedi“, rekao je Bajatović i ponovio da Srbija ima dovoljno rezervi goriva i da nikakvih nestašica neće biti.

Vučić je na vanrednoj sednici vlade 16. novembra rekao da „ako ne bude drugog rešenja, ma koliko da košta naći ćemo novac (za NIS)“, i pomenuo „specijalnu operaciju“ koja će morati da se izvede.

Sutra: Potpune sankcije nisu u interesu ni SAD ni EU