Nacionalni savet za zaštitu potrošača mogao bi da utiče na uređenje tržišta

Vlada Srbije formirala je Nacionalni savet za zaštitu potrošača čiji je predsednik ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović, dok je zamenik predsednika pomoćnica ministra Višnja Rakić. Ovo stručno savetodavno telo radiće na unapređenju sistema zaštite potrošača i saradnji nadležnih organa, organizacija i drugih nosilaca zaštite potrošača, a njegova funkcija biće i predlaganje mera i aktivnosti unapređivanja zaštite potrošača, učešće u izradi Strategije, izveštavanje vlade o stanju u ovoj oblasti i sprovođenju Akcionog plana.

Prvi konsultativni Savet za zaštitu potrošača obrazovan je 2012. godine kao instrument za razmenu mišljenja relevantnih vladinih institucija, nevladinog sektora i nezavisnih stručnjaka. Nacionalni savet za zaštitu potrošača predviđen je Zakonom o zaštiti potrošača iz 2014. godine.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović kaže u razgovoru za Biznis.rs da se Nacionalni savet poslednji put sastao kada je bilo govora o nivou aflatoksina u mleku.

„Nadam se da će novi ministar to da promeni i da će se ovo telo okupiti. NOPS je jedan od osnivača Nacionalnog saveta, bili smo inicijatori njegovog osnivanja još 2004. godine“, objašnjava naš sagovornik.

Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine je, kako ističe Papović, zaduženo za međusektorsku saradnju (sa ministarstvima zdravlja, poljoprivrede, energetike…), iniciranje pravilnika, izmene i dopune propisa i zakona.

„To su osnovne aktivnosti koje resorno ministarstvo treba da sprovodi, u čijoj je nadležnosti i zaštita potrošača“, istakao je predsednik NOPS-a.

Papović navodi da bi mnoga ovlašćenja, kada je reč o prekršajima poput nepoštovanja ugovorne odredbe ili narušavanja tržišta (kartelsko udruživanje, distribucija i proizvodnja nekvalitetne robe, damping cene…), trebalo da pređu u nadležnost i Komisije o zaštiti konkurencije.

„Licencirana udruženja potrošača mogu da podnose prijave za tako nešto, ali se to, nažalost, ne dešava. Takođe, Nacionalni savet se nije sastajao. U ovom telu bi trećina članova trebalo da bude iz organizacija potrošača, a druge dve trećine iz ministarstava“, objašnjava Papović.

Funkcije Saveta su, prema njegovim rečima, pre svega analiza tržišta, pokretanje inicijative za izmene pravilnika, saradnja sa Komisijom za zaštitu konkurencije. Sve te aktivnosti usmerene su na uređenje tržišta.

„Sada kada je ponovo aktuelna priča o mleku, Nacionalni savet bi trebalo da vodi računa o njegovom kvalitetu, opštoj ceni, otkupnoj ceni, uvozu. Svojevremeno smo diskutovali i o tome koliko Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju može negativno da utiče na tržište mleka, kao i šta se dešava ako se prihvati određeni način trgovine“, podseća naš sagovornik i naglašava da bi Savet trebalo da se bavi tržištem – „da li je inflacija dirigovana ili nije, ko je izaziva i na koji način, koliko narušava životni standard građana“.

Zatim, koje su sve zloupotrebe kada je reč o kvalitetu proizvoda, a koje kada govorimo o reklamama, oglašavanju, nefer odnosu ili nepoštenoj poslovnoj praksi.

„Ovo telo bi trebalo da se bavi svime što je od krucijalnog interesa za građane i opšti životni standard – kolika je potrošačka korpa, kada će biti urađene socijalne karte…“, ocenio je Papović i dodao da Nacionalni savet treba da se bavi i izmenama Zakona o zaštiti potrošača i pravilnika koji su krucijalni za zdravlje i bezbednost potrošača, a posebno kada je reč o kvalitetu roba, analizama, uvođenju standarda, odeći i obući.