NACRT ZAKONA O DIGITALNOJ IMOVINI Da li će zaista doći do ekspanzije srpskog tržišta kriptovaluta?

Studija Evropskog parlamenta s početka ove godine procenila je globalnu vrednost tržišta kriptovaluta na približno 250 milijardi dolara. U njoj je posebno naglašeno da se gotovo polovina godišnjih transakcija koje se obavljaju u bitkoinu i drugim valutama zasnovanim na blokčejn tehnologiji „mogu okarakterisati kao ilegalne aktivnosti“.

Neke od glavnih karakteristika kriptovaluta nastale su upravo iz potrebe da se one stave izvan regulacije tradicionalnih finansijskih upravljačkih institucija, kao što su centralne banke. Podsetimo, formiranje početnih cena kriptovaluta prilikom plasiranja na tržište je veoma problematično, imajući u vidu da njihova vrednost nije potkrepljena u hartijama od vrednosti ili zlatu, dok prilikom trgovanja one često iskazuju veliku volatilnost, što predstavlja značajne faktore rizika i otvara prostor za moguće manipulacije.

„Trgovanje digitalnom imovinom u ovom trenutku nije direktno regulisano, ali se na njega ipak primenjuju poreski, devizni i drugi propisi Republike Srbije. Budući da je u pitanju nova i kompleksna pojava, u našoj državi, kao i u većini stranih zemalja, postoji pravna nesigurnost, u smislu da nije sasvim jasno šta je dozvoljeno a šta nije – što otežava poslovanje licima koja posluju s digitalnom imovinom. Primera radi, zbog tog nedostatka regulacije većina srpskih banaka ne želi čak ni da im otvori račun“, u razgovoru za Biznis.rs napominje Dušan Romčević, inspektor u Komisiji za hartije od vrednosti.

Romčević je jedan od kreatora nacrta Zakona o digitalnoj imovini, koji se nalazi u proceduri javne rasprave do 28. oktobra ove godine. Nacrt zakona može da se preuzme na sajtu Ministarstva finansija, a zbog aktuelne situacije u vezi sa pandemijom virusa Covid-19, sve primedbe i sugestije dostavljaju se isključivo elektronskim putem, na mejl adresu digitalnaimovina@mfin.gov.rs.

Naš sagovornik veruje da bi usvajanje postojećeg nacrta trebalo da dovede do ekspanzije domaćeg tržišta. Prema njegovim rečima, nacrt zakona predviđa i pojedina inovativna rešenja, poput zaloge i fiducije na digitalnoj imovini i pametnih ugovora, sa ciljem da se digitalna imovina učini atraktivnijom. Takođe, omogućava da se digitalna imovina listira na Beogradskoj berzi i da brokersko-dilerska društva počnu da pružaju usluge povezane s digitalnom imovinom, što će podići kvalitet usluga i konkurenciju na tržištu.

U isto vreme, budući Zakon o digitalnoj imovini neće ohrabrivati srpske banke da proširuju svoje delatnosti na poslove kriptotransakcija. „Prilikom izrade nacrta predviđena su značajna ograničenja kada su u pitanju poslovne banke, na kojima su insistirali predstavnici Narodne banke Srbije. U tom kontekstu, ne treba očekivati da će banke početi da trguju digitalnom imovinom, ali će postojanje pravnog okvira olakšati svim učesnicima na tržištu digitalne imovine da koriste bankarske usluge”, zaključuje Romčević.

Na koji način će država oporezovati kriptotransakcije?

S druge strane, Ivan Bjelajac, izvršni direktor i suosnivač kompanije MVP Workshop, koja kreira blokčejn usluge na globalnom nivou, smatra da je predlog budućeg zakona u skladu sa sličnim praksama u EU i da može dosta doprineti tome da se poslovanju sa kriptovalutama i tokenima doda veća doza poverenja.

„Ostaje da se vidi kako će izgledati sprovođenje u praksi i da li će ovo pomoći domaćim firmama da dođu do novih sredstava za finansiranje svojih projekata i da li će navesti neke od uspešnih stranih kompanija da ovde otvore svoja predstavništva“, kaže Bjelajac, i dodaje da još uvek postoji nekoliko članova u nacrtu zakona koji su sporni „jer deluju malo primereniji bankama nego FinTech firmama“, ali pretpostavlja da će i oni biti dodatno objašnjeni do završetka konsultacija.

Prema nacrtu zakona takođe nije sasvim precizirano kako će država oporezivati trgovinu kriptovalutama, ali metod koji se za sada spominje zasniva se na oporezivanju delatnosti za koju firma koristi kriptovalute. Nasuprot tome, ulaganje u tokene bi se oporezivalo kao ulaganje u akcije — kroz porez na dobit, odnosno razliku između uloženog i ostvarenog.

„U Srbiji se trenutno dešava dosta kriptorudarenja, koje zbog poreske nesigurnosti ne može lako da se uvede u legalne tokove, a ovaj zakon bi trebalo da omogući ‘kriptorudarima’ da na jednostavan način prijave svoju delatnost. Pored toga, kreira se pozitivna amtosfera prema startapovima koji žele kroz crowdfunding kampanje da finansiraju svoj razvoj pomoću kriptovaluta, kao i za banke ili druge finansijske institucije koje bi želele da izdaju digitalne akcije i obveznice“, navodi Bjelajac.