Nagli skok falsifikovanih novčanica od 200 evra u Srbiji prošle godine

U Srbiji je u prošloj godini otkriveno više od 4.500 falsifikovanih novčanica čija je ukupna nominalna vrednost izražena u domaćoj valuti iznosila skoro 43 miliona dinara. To je za 17 miliona više nego u prethodnoj godini, pokazuje istraživanje Narodne banke Srbije (NBS).

Dominantan udeo otkrivenih falsifikovanih novčanica su evri u iznosu od nešto više od 39 miliona dinara (82,79 odsto), zatim američki dolari u iznosu od 4,6 miliona dinara (9,82 odsto), domaća valuta od 3,5 miliona dinara (7,38 odsto) i, što je interesantno – nemačke marke u iznosu od skoro šest hiljada dinara. Otkriveno je i 36 lažnih novčića od dva evra.

Posmatrano po broju komada, najveći je udeo otkrivenih falsifikovanih novčanica evra – 2.196, zatim 1.832 komada dinara, 484 američkog dolara i jedan komad nemačke marke.

Najviše falsifikovanih novčanica evra bilo je u apoenima od 100 i 200 evra. Interesantno je da su falsifikatori u prošloj godini u opticaj pustili čak 1.023 novčanice od 200 evra, a toliko lažnjaka u ovom apoenu nije bilo ukupno od 2016. do 2024. godine.

Kada je reč o lažnim dinarima, ubedljivo je najinteresantniji bio apoen od 2.000 dinara koji se od januara do decembra prošle godine pojavio 1.443 puta.

Ovo je tradicionalno najfalsifikovanija novčanica domaće valute unazad desetak godina, dok učešće apoena od 100 i 500 dinara kontinuirano opada, zajedno sa njihovom vrednošću. Drugi najčešće falsifikovani apoen je onaj od 5.000 dinara i toliku vrednost ima u proseku svaka deseta novčanica koja se pojavi na tržištu.

Ako se uporede otkrivene falsifikovane novčanice sa gotovim novcem u opticaju, vidi se da je na milion komada originalnih novčanica u opticaju otkriveno 2,58 komada falsifikovanih novčanica gotovog novca, odnosno na milijardu dinara u opticaju otkriveno je 5.743 dinara falsifikovanog novca, navodi se u istraživanju.

U 2025. godini otkrivena su ukupno i 484 komada falsifikata američkog dolara u apoenima od 20 (jedan komad), 50 (41 komad) i 100 (442 komada). Među falsifikovanim novčanicama američkih dolara već godinama je dominantno učešće apoena od 100 dolara.

U istom periodu registrovana je i jedna falsifikovana novčanica nemačke marke apoena 100, valute koja u zvaničnoj upotrebi nije duže od dve decenije.

Zašto falsifikatori najviše vole apoene od 2.000 dinara i 200 evra?

Iako je količina falsifikovanih novčanica od 2.000 dinara danas manja nego što je bila 2016. godine, jer je broj komada od tada do danas prepolovljen sa 2.808 na 1.443, ovaj apoen opstaje kao najinteresantniji za falsifikatore.

Poznavaoci prilika kažu da to nije slučajno jer ova novčanica ima neke prednosti zbog čega je zaslužila primat najčešćeg lažnjaka u opticaju. Iako bi bilo logično da se najviše falsifikuje najvrednija novčanica od 5.000 dinara, postoji nekoliko ključnih psiholoških i praktičnih razloga zašto to nije tako.

Novčanica od 2.000 dinara je idealna za svakodnevnu upotrebu. Njena vrednost je dovoljno velika da se falsifikatoru isplati trud, a opet dovoljno mala da ne izaziva sumnju kod kasira. Kada se plaća novčanicom od 5.000 dinara, prodavci su po pravilu veoma oprezni jer nije tako česta, zbog čega je moguće da će je proveriti pod UV lampom ili markerom. Novčanica od 2.000 dinara prolazi „ispod radara“ u gužvama, na pijacama, u trafikama ili u manjim prodavnicama gde se provera vrši retko.

Sa druge strane, ova novčanica je jedna od najprisutnijih u novčanicima građana Srbije budući da je bankomati masovno isplaćuju i ljudi su navikli da je stalno viđaju i koriste, što otupljuje pažnju prilikom primanja kusura.

Psihološki faktor takođe igra izvesnu ulogu jer ljudi podsvesno smatraju da se falsifikuju samo ogromne sume i falsifikatori koriste tu opuštenost. Lakše je proturiti deset novčanica od 2.000 nego četiri od 5.000 dinara.

Takođe, originalna novčanica od 2.000 dinara (sa likom Milutina Milankovića) ima veoma specifičnu maslinasto-sivu boju i složene zaštitne elemente. Međutim, lošiji falsifikati se oslanjaju na to da prosečan građanin ne zna tačno kako treba da izgleda kinegram (sjajna traka) ili vodeni žig pod svetlošću, već se fokusiraju samo na to da boja i papir „pod rukom“ deluju slično.

Što se tiče falsifikovanih evra, u Evropi se često falsifikuju manje novčanice poput 20 i 50 evra jer se one najbrže troše u prodavnicama, dok je u Srbiji najpopularniji apoen od 200 evra pošto se evri ne koriste za kupovinu već kao valuta za štednju i velike transakcije. 

Otkako je Evropska centralna banka (ECB) prestala da štampa 500 evra, ta novčanica je postala sumnjiva sama po sebi zbog čega su falsifikatori pažnju usmerili na 200 evra, novčanicu koja je još uvek uobičajena u opticaju, a nosi veliku vrednost.

Takođe, trošak izrade kvalitetnog falsifikata je skoro isti za 20 i za 200 evra. Falsifikatoru se mnogo više isplati da rizikuje sa jednom novčanicom od 200 evra, nego da mora da proturi 10 novčanica od 20 evra da bi zaradio isti iznos.