Najskuplji kvadrat u Beogradu premašio 9.000 evra

Tržište nepokretnosti u Srbiji tokom drugog kvartala 2025. godine pokazalo je jasne znakove oporavka i ponovnog rasta aktivnosti.

U poređenju sa istim periodom prošle godine, promet nekretnina porastao je za 13,9 odsto po vrednosti, dok je broj kupoprodajnih ugovora zabeležio rast od 2,3 procenta. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, ukupna vrednost tržišta iznosila je čak 2,1 milijardu evra, što pokazuje da se investicioni interes i dalje zadržava uprkos globalnim ekonomskim izazovima.

Ukupno je u ovom periodu zaključeno 31.944 ugovora o kupoprodaji, a zanimljivo je da čak 384,7 miliona evra potiče sa delimično regulisanog tržišta. Najveći deo kolača tradicionalno pripada prodaji stanova – čak 1,2 milijarde evra, odnosno oko 60 odsto ukupnog prometa.

Slede kuće sa 161,7 miliona evra (osam odsto), građevinsko zemljište sa 156,7 miliona, takođe osam procenata, poslovni prostori sa 86,7 miliona (četiri odsto) i poljoprivredno zemljište sa 49 miliona evra (dva odsto).

Iako većina kupovina i dalje ide iz ličnih sredstava, primetan je rast kupovina putem kredita. Čak 15 procenata svih transakcija finansirano je bankarskim kreditima, što je povećanje od šest procentnih poena u odnosu na prošlu godinu. Krediti su najčešće korišćeni za kupovinu stanova – u 34 odsto slučajeva, što je skok u odnosu na 23 odsto iz istog perioda 2024. godine. Ovi podaci ukazuju da kupci sve više koriste povoljnije uslove zaduživanja, pogotovo oni koji kupuju svoj prvi stan.

Pad prodaje stanova u Kragujevcu

Tržište je posebno živnulo u velikim urbanim centrima. U Nišu je promet nekretnina porastao za čak 15,9 odsto, u Beogradu za sedam procenata, a u Novom Sadu za 3,2 odsto. Jedini grad u kojem je zabeležen pad jeste Kragujevac, gde je broj ugovora smanjen za 3,3 odsto. Samo u Beogradu za stanove je izdvojeno čak 659,7 miliona evra, što potvrđuje da prestonica i dalje ima dominantan položaj na tržištu.

Zanimljivo je i da je kancelarija javnog beležnika Dragane Divac, koja posluje u okviru Drugog osnovnog suda u Beogradu, imala najviše posla – čak 544 kupoprodajna ugovora ukupne vrednosti 72,3 miliona evra. Ova kancelarija prednjači i kada je reč o delimično regulisanom tržištu, sa 33,2 miliona evra prometa i 246 zaključenih ugovora.

Kupci više ne kupuju impulsivno

Generalni direktor agencije City Expert, Miloš Mitić, smatra da tržište u narednom periodu neće doživeti drastične oscilacije. Kako ističe, osnovni princip koji diktira kretanje cena i dalje ostaje isti – odnos ponude i tražnje.

“Trenutno je na sceni smanjena tražnja, naročito među kupcima koji su ranije nekretnine posmatrali kao sigurno ulaganje. Globalna nestabilnost, inflacija i političke tenzije uticale su na investitore da dvaput razmisle pre nego što ulože novac. Sa druge strane, građani kojima su stanovi potrebni za život i dalje su aktivni, ali mnogo selektivniji nego ranije“, objašnjava Mitić.

Prema njegovim rečima, najveće interesovanje beleži se u srednjem cenovnom rangu, dok luksuzne nekretnine sve teže pronalaze kupce. Posebno se izdvaja segment stanova do 120.000 evra, koji su najtraženiji u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Rastu prodaje doprinele su i državne subvencije za mlade, koje omogućavaju podizanje kredita uz minimalno učešće od samo jedan odsto. Ovaj program je, prema Mitićevim rečima, doveo do skoka interesovanja za starogradnju, jer se subvencije mogu koristiti samo za uknjižene stanove.

“Nekada su se odluke o kupovini donosile gotovo impulsivno, dok danas dominira oprez. Ljudi prate tržište, pažljivo analiziraju kvalitet gradnje, lokaciju i cenu. Subvencije su omogućile većem broju mladih porodica da uđu na tržište, ali su istovremeno pomerile fokus sa luksuza ka pristupačnijim nekretninama”, smatra Mitić.

Prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda, tržište nekretnina u Srbiji ulazi u novu fazu – stabilniju, racionalniju i manje podložnu špekulacijama. Iako su cene i dalje visoke, a ponuda u Beogradu ograničena, uočava se balans između kupovne moći i dostupnosti kredita.