Najskuplji kvadrat u starogradnji prodat za više od 7.000 evra

Najskuplji kvadrat stana u starogradnji u prvom polugodištu 2024. godine plaćen je 7.500 evra, i to za stan na beogradskoj opštini Stari Grad.

Najviše prosečne cene stanova u starogradnji upravo su na području glavnog grada, u opštinama Stari grad, Vračar, Savski venac i Novi Beograd.

Najnovija analiza Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) pokazuje da je prosečna cena starogradnje u Srbiji u prvoj polovini 2024. iznosila 1.665 evra po kvadratu stana, što je za 12 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.

Prosečna površina stana u starogradnji je 52 metara kvadratnih, a prema strukturi u prometu najviše učestvuju dvosobni/dvoiposobni stanovi sa 38 odsto i jednosobni/jednoiposobni sa 30 odsto, a slede trosobni/troiposobni sa 11 odsto i garsonjere sa sedam odsto.

Na pitanje kako se u Srbiji procenjuje vrednost nekretnina u starogradnji, licencirani procenitelj nekretnina Milić Đoković kaže da se „to kod nas uglavnom radi odokativnom metodom“, obično na osnovu poluinformacija o određenim vrednostima.

“Nažalost, ne koriste se usluge procenitelja, a on je jedini koji može i zna kako se procenjuju nekretnine. Mi imamo 21 faktor koji utiče na cenu starogradnje – od starosti objekta, izgleda fasade, oblika stana, očuvanosti, funkcionalnosti… Međutim, kod nas se mnoge stvari rade neozbiljno pa tako prodavac, primera radi, čuje po kojoj se ceni prodaje neka nekretnina i to uglavnom bude najskuplja vrednost prema kojoj meri cenu svoje nekretnine”, ističe Đoković.

Usluge procenitelja koštaju od 200 do 500 evra i naš sagovornik tvrdi da je to smešna suma kada neko prodaje ili kupuje nekretninu vrednu 250.000-300.000 evra.

Prema njegovim rečima, u drugim zemljama ne može da se krene u proces prodaje bez procenitelja.

„Procenitelj je neophodan i kupcu i prodavcu, jer ako želim da prodam neophodno je da znam koliko to realno vredi. Ako hoću da kupim, trebalo bi da znam koliko zaista treba da platim”, navodi Milić Đoković.

On kaže da se danas mladi uglavnom odlučuju za novogradnju, jer ne žele da gube vreme na renoviranje stanova u starogradnji.

“Sada je problem naći majstora za sitne popravke, od vodoinstalatera do električara ili keramičara. Problem je što svi idu na megalomanske projekte tako da je, posmatrano sa te strane, novogradnja povoljnija opcija, naročito ako uzmemo u obzir da postoje i garancije investitora do dve godine”, dodaje Đoković.

Kada je reč o starogradnji, Milić Đoković ističe da su najrealnije cene koje su u skladu sa kvalitetom, u gradskim naseljima građenim između šezdesetih i osamdesetih godina.

“Govorimo o kvalitetnoj gradnji, sa proverenom statikom, o nekretninama koje su se gradile kada se struka pitala. Takvih nekretnina ima na Konjarniku, Banovom brdu, to je gradski deo Zvezdare, Učiteljsko naselje… Sve ostalo je precenjeno i zaista nema smisla plaćati 3.500 evra po kvadratu za blokove na Novom Beogradu”, zaključuje naš sagovornik.