Najveća koncentracija kapitala taksi prevoznika u Beogradu, rastu prihodi celog tržišta

Taksi delatnost u Srbiji tokom poslednje tri godine prolazi kroz fazu snažnog rasta, ali i blage transformacije koja menja odnose snaga na tržištu. Iako ukupni prihodi i dobit beleže kontinuirani rast, detaljniji uvid u podatke pokazuje da korist od tog rasta nije ravnomerno raspoređena – naprotiv, sektor se sve više polarizuje između nekoliko dominantnih sistema i velikog broja manjih aktera.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u 2024. godini je u našoj zemlji poslovalo ukupno 29.715 pravnih lica koja su se bavila taksi prevozom.

Ulazak manjih firmi i preduzetnika među najprofitabilnije pokazuje da tržište nije zatvoreno i da postoji prostor za specijalizovane usluge, poput premium prevoza ili usluga zasnovanih na digitalnim platformama. Ukupan broj firmi i preduzetnika raste iz godine u godinu, ali je broj novoosnovanih preduzeća značajno opao u odnosu na 2022. To može da znači da je početni talas ulaska u ovu delatnost prošao i da tržište ulazi u fazu stabilizacije.

Podaci o stečajevima i likvidacijama dodatno potvrđuju ovu sliku – trenutno je 31 firma u stečaju i 49 u likvidaciji, što ukazuje da deo tržišta ne uspeva da izdrži pritisak konkurencije.

Kada se svi pokazatelji sagledaju zajedno, postaje jasno da taksi sektor u Srbiji više nije homogena delatnost. On se transformiše u sistem u kojem dominiraju velike, kapitalno snažne kompanije, dok manji opstaju kroz specijalizaciju i fleksibilnost.

Rast tržišta je nesporan, ali ključna promena događa se ispod površine – u preraspodeli dobiti, promeni poslovnih modela i sve većoj koncentraciji moći. Upravo ta promena mogla bi da odredi budućnost taksi usluga u Srbiji.

Rast prihoda veći od 30 odsto

Ukupan prihod taksi preduzeća porastao je sa 15,15 milijardi dinara u 2022. na 17,5 milijardi u 2023, da bi u 2024. dostigao čak 20,4 milijarde dinara. Reč je o rastu većem od 30 odsto za samo dve godine, što jasno ukazuje na širenje tržišta, oporavak tražnje i povećanje cena usluga.

Međutim, rast dobiti ne prati u istom tempu rast prihoda. Ukupna dobit sektora iznosila je 532,5 miliona dinara u 2022, zatim je snažno porasla na 849,1 milion u 2023, ali je u 2024. dostigla 882,9 miliona dinara – što je tek blago povećanje. Drugim rečima, profitabilnost je naglo ojačala u jednoj godini, a zatim ušla u fazu stagnacije.

Istovremeno, gubici u sektoru pokazuju zanimljivu dinamiku. Nakon 230 miliona dinara u 2022, oni su u 2023. skočili na više od 513 miliona, da bi u 2024. pali na oko 418 miliona dinara. Ovakvo kretanje ukazuje na period prilagođavanja i restrukturiranja, u kojem deo preduzeća nije uspeo da isprati rast tržišta.

Blagi, ali stabilni rast beleži i zaposlenost – sa 3.580 radnika u 2022. na 3.860 u 2024. godini. Još značajniji je rast broja preduzetnika, kojih je sada više od 15.000, što potvrđuje da taksi delatnost i dalje ostaje dostupna za ulazak, uprkos sve jačoj konkurenciji.

Ipak, prava slika sektora vidi se tek kroz analizu najprofitabilnijih firmi. U 2022. godini lista najuspešnijih bila je relativno uravnotežena. Najveću dobit ostvario je Bedem Energy Solutions sa 162 miliona dinara, dok su Taxi petrol, Boss taxi i Sun petrol imali znatno manje, ali i dalje značajne profite. Već tada se videlo da kompanije povezane sa energentima imaju prednost nad klasičnim taksi operaterima.

Godinu dana kasnije dolazi do dramatične promene. Firma Bedem gotovo utrostručuje dobit i dostiže 412 miliona dinara, čime se jasno odvaja od konkurencije. Taxi petrol i Sun petrol takođe beleže rast, dok se među vodećima pojavljuje i nova firma – VIP plus taxi. Ova godina predstavlja prelomni trenutak u kome lider preuzima dominantnu poziciju.

U 2024. ta dominacija postaje još izraženija. Bedem Energy Solutions ostvaruje čak 537 miliona dinara dobiti, što ga čini apsolutnim liderom – sa dobiti koja višestruko nadmašuje konkurente. Sun petrol i Taxi petrol ostaju u vrhu, ali sa znatno manjim iznosima, dok se lista dodatno menja ulaskom manjih i specijalizovanih preduzeća poput Moj taxi global.

Ono što posebno upada u oči jeste da pojedine velike firme, kao što je Taxi petrol, uprkos rastu prihoda beleže pad dobiti. To ukazuje na smanjenje profitnih marži, verovatno usled rasta troškova, pre svega goriva i rada.

Ključ razumevanja ove transformacije leži u poslovnoj strategiji vodećih firmi. Bedem iz Pančeva je primer vertikalne integracije – kompanija je, pored taksi usluga koje pruža kroz ogranak Golub taxi, razvila sopstvenu gasnu stanicu za snabdevanje metanom. Time je ne samo smanjila sopstvene troškove goriva, već je otvorila dodatni izvor prihoda kroz prodaju gasa trećim licima. Danas snabdeva i autobuse gradskog prevoza, kao i brojne firme iz sektora transporta, dok logistički sektor omogućava distribuciju komprimovanog prirodnog gasa putem mobilnih skladišta.

Ovakav model poslovanja jasno se reflektuje i u EBITDA pokazateljima. Bedem je sa 434 miliona dinara u 2022. godini skočio na više od milijardu dinara u 2023, da bi u 2024. dostigao čak 1,31 milijardu dinara. Ovaj rast ukazuje ne samo na povećanje prihoda, već i na značajno unapređenje operativne efikasnosti.

Sličan, ali manje izražen obrazac može se videti i kod drugoplasiranog Sun petrola, koji uz taksi delatnost razvija i investicije u nekretnine. Njegova EBITDA je porasla sa 54,5 miliona dinara u 2022. na gotovo 98 miliona u 2024. godini, što ukazuje na stabilan, ali znatno sporiji rast u odnosu na lidera.

Sa druge strane, primer Taxi petrola otkriva drugu dimenziju tržišnih kretanja. Iako je kompanija proširila poslovanje – od benzinskih pumpi do metanskih stanica, perionica i prodavnica – njeni finansijski rezultati ukazuju na pritisak na profitabilnost. EBITDA je rasla sa 72 miliona dinara u 2022. na 120 miliona u 2023, ali je već u 2024. pala na 70,6 miliona dinara. Ovaj pad, uprkos širenju delatnosti, sugeriše rast troškova koji nadmašuje rast prihoda.

Upravo taj fenomen – rast prihoda uz istovremeni pad dobiti – postaje jedno od glavnih obeležja tržišta. Povećanje cena goriva, troškova rada i održavanja voznog parka smanjuje profitne marže, posebno kod kompanija koje nemaju direktnu kontrolu nad energetskim resursima.

Ko dominira tržištem u Beogradu?

Taksi sektor u Beogradu ponovo je u centru pažnje – ovog puta ne zbog rasta tržišta ili tehnoloških inovacija, već zbog sve izraženijih problema u funkcionisanju sistema koji, kako upozoravaju i vlast i struka, više ne prati realne potrebe građana.

Premijer Srbije Đuro Macut otvorio je pitanje stanja u ovoj delatnosti ukazujući da je taksi prevoz, posebno u glavnom gradu, neophodno ozbiljno unaprediti. Kao ključne probleme naveo je nedostatak vozila, ograničen broj licenci i nedovoljnu kontrolu njihovog korišćenja. Iako taksi usluge predstavljaju važan segment svakodnevnog života – kako za građane, tako i za privredu i turiste – trenutni model, prema njegovim rečima, ne uspeva da odgovori na rastuću potražnju.

U fokusu kritike nalazi se administrativno ograničen broj taksi vozila, koji ne prati razvoj grada i povećanje broja korisnika. Beograd se, kako je istakao, suočava sa hroničnim disbalansom između ponude i tražnje, što posebno dolazi do izražaja u periodima povećanog opterećenja, kada je pronalazak slobodnog taksija otežan, a kvalitet i dostupnost usluge postaju neujednačeni.

Dodatni problem predstavlja nedostatak precizne evidencije o tome koliko je izdatih licenci zaista aktivno na ulicama. Formalni broj dozvola, kako se navodi, ne odražava stvarno stanje, jer deo njih nije u funkciji, što dodatno smanjuje dostupnost vozila i produbljuje jaz između potreba korisnika i kapaciteta sistema.

Na ove ocene brzo je reagovalo Strukovno udruženje taksi preduzetnika Beograd (SITAB), koje se oštro usprotivilo mogućim rešenjima koja podrazumevaju liberalizaciju tržišta. Ideje o slobodnom formiranju cena i ukidanju ograničenja broja vozila, prema njihovom stavu, ne bi donele stabilizaciju, već dodatnu neizvesnost.

Iz ovog udruženja za Biznis.rs kažu da takav model ne bi bio u interesu ni građana ni samih preduzetnika. Podsećaju da u Beogradu trenutno posluje više od 6.400 taksi preduzetnika koji mesečno u budžet uplaćuju oko 1,16 miliona evra i upozoravaju da bi uvođenje dinamičnih cena – koje bi varirale u zavisnosti od potražnje – moglo da dovede do nepredvidivih troškova za korisnike, ali i nestabilnih prihoda za vozače.

Za razliku od kritika koje dolaze iz izvršne vlasti, SITAB tvrdi da problem ne leži u regulativi, već u njenoj nedoslednoj primeni. Cena taksi usluge u Beogradu već je regulisana od strane grada upravo kako bi se sprečile zloupotrebe i zaštitili i putnici i prevoznici od ekstremnih oscilacija – bilo u vidu prekomernih cena ili dampinga koji bi ugrozio tržište.

Posebno nezadovoljstvo u udruženju izazvalo je donošenje nove gradske Odluke o auto-taksi prevozu, za koju tvrde da je usvojena bez javne rasprave i bez učešća predstavnika struke. Kao spornu ističu odredbu prema kojoj je deo dozvoljenih vozila dodeljen određenim taksi asocijacijama koje angažuju više vozača po jednom vozilu, što, prema njihovim rečima, odstupa od ranije uspostavljenog principa „jedno vozilo – jedan vozač“.

U praksi, kako navode, to dovodi do situacija u kojima su vozači formalno prijavljeni na minimalan broj radnih sati, dok u stvarnosti rade znatno duže – i do 10 ili 12 sati dnevno – bez adekvatnog nadzora. Takva praksa, upozoravaju, otvara prostor za nelojalnu konkurenciju i dodatno narušava već krhku ravnotežu na tržištu.

Udruženje tvrdi i da je nadležnim institucijama uputilo čak 15 konkretnih predloga za unapređenje sistema, ali da nijedan nije usvojen, niti je, kako kažu, bilo ozbiljnog odgovora. Kao posledicu takvog odnosa vide postepeno urušavanje delatnosti i sve veći pritisak na male preduzetnike.

Situaciju dodatno komplikuje rast troškova poslovanja. Iako su cene taksi usluga ostale nepromenjene, pojedini nameti značajno su povećani. Kao ilustraciju navode skok takse za baždarenje taksimetra – sa 2.100 na 7.200 dinara – što dodatno opterećuje vozače koji već posluju u uslovima smanjenih marži.

U odsustvu sistemskih rešenja i dijaloga sa institucijama, SITAB je ponovo izašao u javnost sa zahtevima koji uključuju izradu nove studije o auto-taksi prevozu, usklađene sa realnim stanjem na tržištu, pojačan nadzor nad radom taksi asocijacija i doslednu primenu postojećih propisa. Takođe insistiraju da se buduće izmene gradskih odluka donose uz aktivno učešće predstavnika struke.

Ukrupnjavanje poslovanja u glavnom gradu

Poslovanje taksi sektora u Beogradu, posmatrano kroz klasične finansijske izveštaje, na prvi pogled deluje nepregledno i teško merljivo. Razlog za to leži u specifičnoj strukturi tržišta – većina taksi udruženja funkcioniše kao mreža pojedinačnih preduzetnika, bez jedinstvene pravne forme koja bi objedinjeno prikazivala prihode i dobit. Drugim rečima, „veliki sistemi“ u ovom sektoru često formalno ne postoje, iako na terenu imaju značajan tržišni uticaj.

Takav model posebno dolazi do izražaja kod savremenih platformi poput Yandex Go, koji u Srbiji posluje kao tehnološka aplikacija. Iako okuplja veliki broj prevoznika, njegovi finansijski rezultati ne reflektuju direktno obim prevoza, već samo deo poslovanja vezan za platformu. To dodatno komplikuje pokušaje da se realno sagleda tržišna snaga pojedinih aktera.

U takvom ambijentu, nedavna najava strateškog partnerstva između Pink Taxi i Yandex Go predstavlja potencijalno važan iskorak ka konsolidaciji i digitalizaciji tržišta. Rezultat bi trebalo da bude unapređenje korisničkog iskustva kroz modernizovanu aplikaciju, koja će nositi naziv Pink Nova App, ali i veća operativna efikasnost za vozače koji će koristiti zajedničku infrastrukturu.

Takođe, od taksi vozača saznali smo da vodeće platforme teže ka preuzimanju većeg dela udruženja i preduzetnika u Beogradu.

Ipak, dok strateški planovi ukazuju na ambiciju rasta i modernizacije, finansijski podaci za Pink Taxi d.o.o. iz Borče otkrivaju znatno složeniju sliku, onu u kojoj se razvoj odvija uz značajne oscilacije i rizike. U periodu od 2022. do 2024. godine, ova kompanija beleži snažan rast prihoda – sa skromnih 807.000 dinara u 2022. na više od 16 miliona dinara u 2024. godini.

Međutim, rast prihoda nije bio linearan u pogledu profitabilnosti. U prve dve posmatrane godine firma posluje sa gubitkom – minus od 520.000 dinara u 2022. i još veći minus od 1,09 miliona dinara u 2023. Tek u 2024. dolazi do preokreta, kada kompanija ostvaruje neto dobit od 1,45 miliona dinara.

Sličan obrazac vidi se i kod EBITDA pokazatelja, koji prelazi iz negativnih vrednosti u pozitivnu zonu – sa minus 1,01 milion dinara u 2023. na 824.000 dinara u 2024. godini. To sugeriše da je kompanija uspela da stabilizuje operativno poslovanje, verovatno kroz optimizaciju troškova ili povećanje obima usluga.

Ipak, važno je naglasiti da, uprkos ovim pozitivnim trendovima, apsolutni iznosi i dalje ostaju relativno skromni u poređenju sa ukupnim obimom tržišta koje Pink Taxi kao brend pokriva. To ponovo vraća fokus na ključni problem – fragmentaciju sektora i činjenicu da formalni finansijski izveštaji ne prate stvarni ekonomski značaj taksi sistema.