Najveća novina u poslovnom ambijentu eFakture i eFiskalizacija

Violeta Jovanović od 1998. godine gradi ekspertizu u oblasti lokalnog razvoja kao stručnjak i tim lider na USAID-ovim programima u Srbiji i regionu. Kao prvi zaposleni u NALED-u, na poziciji izvršnog direktora od jula 2007. pokreće osamostaljivanje i izgradnju članske organizacije koja kasnije izrasta u jednu od najvećih javno-privatnih asocijacija usmerenih na izgradnju ambijenta za poslovanje u jugoistočnoj Evropi.

Po zvanju je diplomirani filolog, a dodatno obrazovanje u domenu ekonomije i projektnog menadžmenta stiče na specijalizovanim obukama i studijskim programima u SAD i Evropi. Angažovana je kao motivacioni govornik i moderator na stručnim skupovima na temu ženskog preduzetništva i liderstva u zemlji i inostranstvu. Poseduje međunarodno iskustvo kao konsultant u oblasti standardizacije i zaštite intelektualne svojine. Član je Regionalnog saveta kao krovnog tela Mreže za povoljno poslovno okruženje.

Aktivno doprinosi očuvanju kulturnog nasleđa Srbije i ekonomskom osnaživanju žena kroz ulogu osnivača i predsednika Etno mreže.

Pitali smo Violetu Jovanović šta je, po njenom mišljenju, obeležilo 2022. godinu?

Događaj godine

– Najveća novina u poslovnom ambijentu u Srbiji 2022. godine je svakako početak primene eFaktura i uvođenje eFiskalizacije, dve sistemske reforme u resoru Ministarstva finansija, koje mogu značajno da unaprede efikasnost poslovanja privrede i smanje prostor za sivu zonu. Zadovoljni smo i jer je ovde reč o inicijativama koje NALED zagovara u okviru Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije još od usvajanja tog strateškog dokumenta 2015.

Ličnost godine

– Moj izbor u ovoj kategoriji su svi izuzetni pojedinci koji neretko trpe odijum javnosti iako nose veliku odgovornost i vode primerom u sistemu javne uprave u koju ugrađuju pametna rešenja i najnovije tehnologije, kao što je direktor katastra Borko Drašković, donedavni direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović, i direktorka novoosnovanog Centra za četvrtu industrijsku revoluciju Jelena Bojović.

Najbolji poslovni potez godine

– Usvajanje Zakona o socijalnom preduzetništvu nakon decenije rada na ovom propisu. Prvi put je uspostavljen pravni okvir za ovaj sektor u kojem posluje oko 500 preduzeća koje karakteriše društvena misija, demokratsko upravljanje i obaveza da dobit reinvestiraju ili vrate u zajednicu. Cilj zakona je da definiše pojam solidarne ekonomije i uslove za sticanje statusa socijalnog preduzeća, kako bi se subjekti koji deluju u ovoj oblasti kvalifikovali da od države, opština i donatora dobiju finansijsku podršku za svoje delovanje, i mogli da ostvare poreske olakšice i vrednovanje u javnim nabavkama. Tekst zakona je rezultat javno-privatnog dijaloga članova Radne grupe, uz aktivne konsultacije sa socijalnim preduzećima, i predstavlja jedno od najnaprednijih zakonskih rešenja za sektor socijalnog preduzetništva u Evropi.

Poslovni promašaj godine

– Izostanak reformi poslovnog okruženja je ono što je obeležilo godinu za nama, što je velika prоpuštena šansa jer desetine dobrih inicijativa dugo čeka na usvajanje. Tu, pre svega, mislim na rešavanje pitanja parafiskalnih nameta, kao i unapređenje radnog zakonodavstva kroz regulisanje nestandardnih oblika rada i proširenje reforme sezonskog zapošljavanja na nove delatnosti. Rast cena energenata zahteva i da poradimo na energetskoj efikasnosti i uštedama kroz manje papira u komunikaciji države, građana i privrede putem razvoja elektronske pisarnice i eDostave.

Očekivanja u 2023. godini

– Da se usvoji paket od 35 mera za unapređenje uslova za poslovanje koje smo nedavno predstavili premijerki i Vladi Srbije. Ove reforme su i recept za brži ekonomski rast, razvoj privrede i privlačenje investicija, veću efikasnost javne uprave, veću zaposlenost i bolji standard građana. U okviru tog paketa je posebno važno da se sprovede digitalizacija procedura u zdravstvu i građanima olakša pristup zdravstvenoj zaštiti, ali i drugim javnim uslugama kreiranjem mobilne aplikacije eUprava i jednostavnijom procedurom prijave na portale institucija. Zagovaramo i da se građanima omogući da razdvajaju posebne vrste otpada u domaćinstvima, a poljoprivrednicima efikasniji put do podsticaja uspostavljanjem eAgrara. Treba nam i novi program za suzbijanje sive ekonomije, da se reši legalizacija i konverzija, i time gradovima i opštinama olakša privlačenje novih ulaganja.