Najveći projekti za koje Srbija predlaže EU finansiranje: Tri milijarde evra samo za pruge

Informacija da je Evropska komisija odobrila reformske agende Vlade Srbije i još četiri vlade sa Zapadnog Balkana znači da je omogućeno korišćenje šest milijardi evra iz EU Instrumenta za reforme i rast.

U Reformskoj agendi Srbije nalazi se i indikativna lista projekata koji će biti predloženi za finansiranje iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), među kojima je najvrednija rekonstrukcija i modernizacija deonice železničke pruge od Valjeva do Vrbnice i granice sa Crnom Gorom, uz procenjenu vrednost investicije od 1,34 milijarde evra.

Cilj realizacije projekta je, kako stoji u Reformskoj agendi, rekonstrukcija postojeće deonice železničke pruge Valjevo – Vrbnica – granica sa Crnom Gorom, izgradnja nove elektronske signalizacije na železnici, stanicama i putnim prelazima, izgradnja stabilnih objekata elektrovuče i sanacija svih podstrukturnih objekata.

Izrada tehničke dokumentacije završena je krajem 2022. godine, dok je izveštaj o tehničkoj kontroli odobren za idejni projekat u maju 2023. godine, a u narednom periodu, kako piše, očekuje se potvrda prihvatanja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu.

Ukupna vrednost investicije procenjena je na 1,34 milijarde evra a predviđeni vremenski okvir za realizaciju je od 2025. do 2030. godine. Podsetimo da je ministar zadužen za infrastrukturu Goran Vesić rekao da će Srbija zajedno sa Crnom Gorom od EU tražiti podršku za modernizaciju pruge Beograd – Bar.

U planu i brza pruga ka Šidu

Modernizacija barske pruge je i najskuplji pojedinačni projekat u Reformskoj agendi, koja sadrži još nekoliko ambicioznih projekata iz oblasti železnice. Tako je ubrojana i rekonstrukcija i modernizacija deonice železničke pruge Brestovac – Preševo – granica sa Republikom Severnom Makedonijom, za brzine do 160 kilometara na čas, uz ukupnu vrednost investicije 700 miliona evra i vremenski okvir za realizaciju u periodu od 2026. do 2029. godine.

Za EU podršku kandiduje se i rekonstrukcija i modernizacija deonice železničke pruge Stalać – Kraljevo i Kraljevo – Rudnica, vrednosti 288,5 miliona evra, odnosno 438 miliona evra, sa okvirom za realizaciju od 2026. do 2029. godine i za brzine do 120 kilometara na čas.

U agendi je i rekonstrukcija i modernizacija deonice železničke pruge Ostružnica – Surčin – Batajnica koja je, kako je obrazloženo, deo glavnog teretnog koridora na panevropskom teretnom koridoru Alpi – Zapadni Balkan i isključivo se koristi za saobraćaj teretnih vozova. Ukupna vrednost investicije za ovaj projekat je 182,3 miliona evra, a predviđeni vremenski okvir za realizaciju ide od 2027. do 2030. godine.

I konačno, u agendi je i rekonstrukcija i modernizacija deonice železničke pruge Stara Pazova – Šid. Taj projekat, kako stoji u dokumentu, obuhvata rekonstrukciju oba koloseka i svih staničnih koloseka za brzine do 200 km/h.

Ukupna vrednost investicije u brzu prugu do Šida iznosi 740 miliona evra, a vremenski okvir za realizaciju teče od 2025. do 2028. godine.

Novi gasovod, elektrane i izgradnja BIO4 kampusa

Na indikativnoj listi projekata koje je Srbija predložila za EU finansiranje nalazi se i izgradnja dvosmernog gasovoda Niš – Velika Plana – Batajnica – Horgoš sa kompresorskim stanicama u Batajnici i Batočini.

Projekat čija se vrednost procenjuje na 720 miliona evra, predstavlja glavni dvosmerni gasovod sever-jug a procenjuje se da će omogućiti povećanje sigurnosti snabdevanja sa punim korišćenjem interkonektora između Srbije i Bugarske, odnosno Severne Makedonije.

U Agendi stoji da je ove godine započeta priprema projektno-tehničke dokumentacije, kao i da će datum završetka „biti definisan“.

Što se tiče ostalih projekata iz oblasti energetike, za EU podršku kandidovani su rekonstrukcija hidroelektrane (HE) Potpeć sa izgradnjom četvrte proizvodne jedinice, zatim projekat reverzibilne hidroelektrane u Zvorniku, kao i projekti izgradnje solarnih elektrana Kolubara A i Morava.

„Solarna elektrana Kolubara A će biti locirana u širem području naselja Veliki Crljeni. Očekuje se da će proizvoditi skoro 95 GWh električne energije i doprineti smanjenju emisije ugljen-dioksida za približno 110.000 tona CO2 godišnje u poređenju sa ekvivalentnom proizvodnjom u termoelektranama“, stoji u obrazloženju.

Solarna elektrana Morava će biti locirana u širem području naselja Svilajnac, a očekuje se da će proizvoditi skoro 60 GWh električne energije.

Ukupna vrednost investicije u solarnu elektranu Kolubara A iznosi 80,1 milion evra, a u Moravu 50,13 miliona evra.

Jedan od najvrednijih projekata sa indikativne liste Reformske agende je i izgradnja i opremanje BIO4 kampusa. Taj projekat, kako je obrazloženo, obuhvata infrastrukturne radove za izgradnju i opremanje kompleksa u kome će biti smešteno sedam fakulteta i devet instituta, kao i deo IKT Naučno-tehnološkog parka Beograd i firme iz navedenih oblasti. Kampus će takođe uključivati sedam centara sa izuzetnom infrastrukturom, kao i kongresne i multimedijalne prostore sa pratećim objektima.

Ukupna vrednost investicije je 795,83 miliona evra, a predviđeni vremenski okvir za realizaciju počeo je da teče 2023. i traje do 2027. godine.

Evropska komisija će, kako je najavljeno u saopštenju povodom usvajanja Reformske agende, sada pristupiti potpisivanju ugovora o zajmu i instrumentu sa korisnicima (uključujući i Srbiju), koji će uključivati obaveze za korisnike da preduzmu odgovarajuće mere za sprečavanje, otkrivanje i ispravljanje prevara, korupcije, sukoba interesa i nepravilnosti koje utiču na finansijske interese Unije.

Paralelno, korisnici mogu da zatraže isplatu sredstava za predfinansiranje do sedam odsto njihove ukupne indikativne alokacije predviđene u okviru Instrumenta.

Isplata predfinansiranja zavisiće od stupanja na snagu ugovora o instrumentu i o zajmu, kao i uz poštovanje preduslova koje će Komisija pratiti pre svake isplate.