Najveći suficit ostvaren u trgovini sa Crnom Gorom, najveći minus zabeležen sa Kinom

Ukupna vrednost izvoza robe u Republici Srbiji u periodu januar-mart 2024. godine manja je za 1,6 odsto u odnosu na isti period 2023. Na kretanje ukupnog izvoza najviše su uticali rast od 3,9 odsto u izvozu sektora prerađivačke industrije, koji čini 87,9 odsto ukupnog izvoza. Sledeći po učešću (4,8 odsto) bio je sektor rudarstva, koji je ostvario kumulativni pad od 29,1 odsto, podaci su Republičkog zavoda za statistiku za prvi kvartal tekuće godine predstavljeni u najnovijoj publikaciji Trendovi.

Podaci ukazuju da je najveći uticaj na kretanje ukupnog izvoza u periodu januar-mart 2024. godine imao izvoz energije netrajnih proizvoda za široku potrošnju.

“Ukupna vrednost uvoza robe u Republici Srbiji u periodu januar-mart 2024. godine manja je za 3,3 odsto  u odnosu na isti period 2023. Na kretanje ukupnog uvoza najviše su uticali rast od 2,2 odsto u uvozu sektora prerađivačke industrije, koji čini 73 odsto ukupnog uvoza, i rast od sedam odsto uvoza sektora neklasifikovanih proizvoda po nameni EU, koji čini 12 odsto ukupnog uvoza u prvom kvartalu 2024. godine”, navodi se u publikaciji RZS.  

Posmatrano prema namenskim grupama, najveći uticaj na kretanje ukupnog uvoza u prvom kvartalu 2024. godine imao je uvoz energije i intermedijarnih proizvoda.

U 20 najvećih spoljnotrgovinskih partnera Srbije spadaju: Kina, Turska, Rusija, Italija, Mađarska, Holandija, Nemačka, Poljska, Francuska, Slovenija, Austrija, SAD, Rumunija, Češka, Hrvatska, Slovačka, Bugarska, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora. Oni čine 79,9 odsto ukupne spoljnotrgovinske razmene.

Pozitivan spoljnotrgovinski saldo, odnosno suficit, Srbija je ostvarila sa osam evropskih zemalja (oko 944,3 miliona evra), od kojih je Crna Gora na prvom mestu (suficit 255,8 miliona evra). Srbija je u ovom periodu u Crnu Goru izvezla najviše prehrambenih proizvoda (15,8 odsto ukupnog izvoza u Crnu Goru), električne energije, gasa i pare (8,8 odsto izvoza), i hemikalija i hemijskih proizvoda (sedam odsto).

Sa druge strane, negativan spoljnotrgovinski saldo, odnosno deficit, zabeležen je kod 12 država (ukupno oko -2,0 milijardi evra). Najveći spoljnotrgovinski deficit u periodu januar-mart 2024. godine zabeležen je sa Kinom (-646,6 miliona evra) i Turskom (saldo -253 miliona evra).

Posmatrano po delatnostima proizvoda, uvoz proizvoda iz Kine najviše se sastojao od uvoza neklasifikovanih proizvoda (18,8 odsto ukupnog uvoza iz Kine), računara, elektronskih i optičkih proizvoda (17,8 odsto), kao i nepomenutih mašina i opreme (13,4 odsto).

Sa Turskom negativan spoljnotrgovinski saldo rezultat je, pre svega, vrednosti uvoza osnovnih metala (14,9 odsto od ukupnog uvoza iz Turske) i električne opreme (10,7 odsto). Slede Ruska Federacija (deficit -234,4 miliona evra), Italija (-203,7 miliona evra) i Mađarska (-190,8 miliona evra).

Izvoz prerađivačke industrije je u periodu januar-mart 2024. godine ostvario rast od 3,9 odsto u odnosu na isti period 2023. godine. Od 23 oblasti beleži se kumulativni rast u deset oblasti, koje zajedno čine 46,8 odsto u ukupnom izvozu industrije.

„Izvoz električne opreme, oblast sa pojedinačno najvećom vrednošću izvoza (789,1 milion evra), ostvario je kumulativni rast od 0,5 odsto, sa učešćem u ukupnom izvozu od 11 odsto (10,8 odsto u istom periodu 2023. godine). Izvoz motornih vozila i prikolica beleži kumulativni rast od pet odsto i vrednost izvoza od 751,5 miliona evra, uz učešće od 10,5 odsto u ukupnom izvozu (9,8 odsto u istom periodu 2023. godine). Izvoz prehrambenih proizvoda, oblast sa vrednošću izvoza od 637,9 miliona evra i učešćem od 8,9 odsto, beleži kumulativni pad od 4,7 odsto.
Izvoz osnovnih metala je oblast koja je pozicionirana na četvrtom mestu prema vrednosti u ukupnom izvozu prerađivačke industrije, sa učešćem od 8,5 odsto, i beleži kumulativni rast od 63,1 odsto i vrednost izvoza od 607,1 miliona evra. Izvoz proizvoda od gume i plastike, sa vrednošću od 557,3 miliona evra i učešćem u ukupnom izvozu od 7,8 odsto, beleži kumulativan pad od 8,1 odsto”, navodi RZS.

Uvoz prerađivačke industrije je u periodu januar-mart 2024. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, ostvario rast od 2,2 odsto. Od 23 oblasti beleži se kumulativni rast u 13 oblasti, koje zajedno čine 36,9 odsto u ukupnom uvozu industrije.

Uvoz hemikalija i hemijskih proizvoda, oblast sa pojedinačno najvećom vrednošću uvoza (820,6 miliona evra), ostvarila je kumulativni pad od 11 odsto, sa učešćem u ukupnom uvozu od devet odsto (9,8 odsto u istom periodu 2023. godine). Uvoz nepomenutih mašina i opreme beleži kumulativni pad od 4,2 odsto i vrednost uvoza od 647,4 miliona evra, uz učešće od 7,1 odsto u ukupnom uvozu (7,2 odsto u istom periodu 2023. godine). Uvoz električne opreme, sa vrednošću od 600,5 miliona evra i učešćem u ukupnom uvozu od 6,6 odsto, beleži kumulativan pad od 2,5 odsto.

Uvoz prehrambenih proizvoda je oblast koja je pozicionirana na petom mestu prema vrednosti u ukupnom uvozu prerađivačke industrije, sa učešćem od 5,5 odsto, i beleži kumulativni rast od 2,2 odsto i vrednost uvoza od 499,1 miliona evra.

Kada je u pitanju sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, izvoz u periodu januar-mart 2024. godine ostvario je rast od 41,3 odsto, kao i povećanje učešća u ukupnom izvozu sa tri odsto na 4,3 odsto, koliko je zabeleženo u istom periodu. Ovom rezultatu je najviše doprineo kumulativni rast od 64,3 odsto izvoza žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica, grupe koja čini 69,5 odsto izvoza čitavog sektora u posmatranom periodu. Izvoz jabučastog i koštičavog voća ‒ sledeće grupe po učešću (11,8 odsto), zabeležio je rast od 47 odsto u periodu januar-mart 2024. godine u odnosu na isti period 2023. godine.

Posmatrano sa strane uvoza, ovaj sektor beleži rast od 2,3 odsto, kao i učešće od 3,4 odsto u ukupnom uvozu. Grupa sa najvećim učešćem u ovom sektoru (23,3 odsto) – gajenje žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica, beleži pad od 14,7 odsto u periodu januar-mart 2024. godine.

Sektor Rudarstvo beleži pad učešća u ukupnom izvozu – sa 6,6 odsto u prvom kvartalu 2023. godine na 4,8 odsto u istom periodu tekuće godine. Ostvarena vrednost izvoza u periodu januar-mart 2024. iznosila je 344,2 miliona evra, što je za 29,1 odsto manje. Ovaj rezultat je posledica pada (pad od 29,6 odsto) izvoza ruda metala, grupe koja čini 98,1 odsto izvoza ovog sektora u prva tri meseca tekuće godine.

Vrednost uvoza ovog sektora u periodu januar-mart 2024. godine iznosi 900,1 milion evra, što predstavlja učešće od 9,9 odsto u ukupnom uvozu (13,0 odsto u istom periodu 2023. godine). Pad uvoza u ovom sektoru najvećim delom je prouzrokovan padom od 27,1 odsto u uvozu sirove nafte i prirodnog gasa, grupe koja čini 80,1 odsto uvoza čitavog sektora.