Naknade za rehabilitovana lica 54.731 dinar mesečno

Rehabilitovana lica u Srbiji prema novom iznosu dobijaće uvećanu mesečnu novčanu naknadu, koja je u odnosu na prošlu godinu porasla za nešto više od 5.000 dinara.

Novi iznos naknade sada je 54.731 dinar mesečno, što predstavlja finansijsku podršku osobama kojima je sudskim putem priznato da su u prošlosti bile žrtve nezakonitog lišenja slobode ili povrede osnovnih prava i sloboda.

Ova naknada predstavlja deo sistema zaštite rehabilitovanih lica i regulisana je posebnim propisima, a ostvaruje se pod jasno definisanim uslovima. Uz osnovnu naknadu, zakon predviđa i poseban dodatak koji se obračunava prema ekonomskoj situaciji u zemlji. On se utvrđuje u visini od 50 odsto prosečne neto mesečne zarade ostvarene u Republici Srbiji tokom prethodne godine.

Prema objašnjenju Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, pravo na mesečnu novčanu naknadu stiče se od dana kada je zahtev podnet, pod uslovom da su ispunjeni svi zakonski kriterijumi. Rehabilitovana lica imaju i dodatna prava koja se odnose na priznavanje posebnog radnog staža. Naime, vreme provedeno u lišenju slobode računa se u dvostrukom trajanju, što predstavlja jedan od vidova naknadnog priznavanja posledica koje je takav period ostavio na život i radni status pojedinca.

Pored toga, zakon predviđa i priznanje određenog perioda nakon izlaska iz pritvora ili zatvora. Ukoliko je lice nakon prestanka lišenja slobode ostalo bez zaposlenja upravo zbog povrede prava i sloboda koje je pretrpelo, taj period nezaposlenosti može se priznati kao poseban penzijski staž. Ovo priznanje važi u efektivnom trajanju, ali najduže do dve godine.

Međutim, da bi neko ostvario pravo na mesečnu novčanu naknadu, mora ispuniti jedan od ključnih uslova – da ima najmanje osam godina posebno priznatog penzijskog staža. Upravo taj kriterijum predstavlja osnov za sticanje prava na finansijsku podršku.

Važno je naglasiti da poseban penzijski staž koji se priznaje na osnovu Zakona o rehabilitaciji nije identičan stažu koji se vodi prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Drugim rečima, taj staž se ne evidentira u matičnoj evidenciji penzijskog sistema i ne koristi se za ostvarivanje prava na starosnu ili invalidsku penziju, niti utiče na ponovno određivanje visine već stečene penzije.

Njegova svrha je drugačija – on predstavlja osnov isključivo za ostvarivanje prava na mesečnu novčanu naknadu rehabilitovanim licima.

Postupak ostvarivanja ovog prava pokreće se podnošenjem zahteva nadležnoj filijali PIO Fonda. Uz zahtev je potrebno priložiti odgovarajuću dokumentaciju koja potvrđuje status rehabilitovanog lica i okolnosti zbog kojih se traži naknada. Među najvažnijim dokumentima nalazi se pravosnažna presuda kojom je lice rehabilitovano, odnosno kojom je utvrđeno da je bilo žrtva povrede prava i sloboda.

Pored toga, potrebno je dostaviti i dokaze o trajanju lišenja slobode, kao i dokumentaciju koja potvrđuje eventualni period nezaposlenosti nakon izlaska iz pritvora ili zatvora, ukoliko je takva situacija postojala. Ti podaci su značajni kako bi se utvrdilo ispunjava li podnosilac zahteva uslove za priznavanje posebnog penzijskog staža.

Za samu isplatu mesečne naknade potrebno je dostaviti i dokaz o otvorenom tekućem računu, na koji će sredstva biti uplaćivana. Kada podnosilac zahteva dostavi kompletnu dokumentaciju, nadležna filijala PIO Fonda pokreće postupak odlučivanja.

Na osnovu priloženih dokaza i izvršene provere, donosi se rešenje kojim se utvrđuje pravo na naknadu, kao i njen tačan iznos. Ovaj postupak se trenutno sprovodi za nove zahteve, dok su lica koja su već dobila pozitivna rešenja uključena u sistem redovne isplate.

Mesečna novčana naknada rehabilitovanim licima isplaćuje se jednom mesečno. Isplata se vrši direktno na bankovni račun korisnika, u skladu sa rešenjem koje donosi nadležna filijala PIO Fonda.

Propisi regulišu i situacije koje nastaju nakon smrti korisnika ovog prava. U slučaju smrti osobe koja je primala mesečnu novčanu naknadu ili poseban dodatak, lice koje je snosilo troškove sahrane nema pravo na refundaciju pogrebnih troškova po tom osnovu.

Ipak, ukoliko postoje neisplaćeni iznosi naknade koji su korisniku pripadali do dana njegove smrti, oni ne nestaju automatski iz sistema. Takva sredstva postaju deo ostavinske mase i predmet su postupka nasleđivanja.

Sud u ostavinskom postupku donosi rešenje kojim utvrđuje zakonske naslednike, a neisplaćeni iznosi naknade mogu biti preneti na lice koje je tim rešenjem određeno kao naslednik. Na taj način se reguliše isplata sredstava koja su korisniku pripadala, ali nisu isplaćena do trenutka njegove smrti.