NALED: Reformski proces u Srbiji u 2024. zavisiće od brzine formiranja nove vlade

Veća efikasnost u donošenju zakona, smanjenje administrativnog i finansijskog opterećenja i dosledna primena propisa pomogli bi stvaranju boljeg poslovnog okruženja u Srbiji, rezultati su istraživanja kvaliteta zakonodavne prakse koje sprovodi Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Na polovične rezultate, kako se navodi u izveštaju, uticao je dug tehnički mandat prethodne vlade u trajanju od osam meseci, zbog čega je važno da se aktuelni izborni proces efikasno sprovede i da nova vlada bude formirana u kraćem roku.

Član Upravnog odbora NALED-a Goran Kovačević ukazao je da je Vlada Srbije radila bez usvojenog plana za 2022. godinu pa je doneto 70 odsto manje zakona nego prethodne godine.

On je naveo da je doneto 60 zakona, od kojih je 18 imalo uticaj na privredu, a samo jedan bio je u potpunosti nov i tiče se socijalnog preduzetništva.

„Kvalitetan i predvidiv zakonodavni proces je u interesu i privrede i lokalnih samouprava, zbog čega je NALED pokrenuo izradu izveštaja Regulatornog indeksa Srbije (RIS) pre više od decenije, koji je pokazao da je donošenje podzakonskih akata bilo i ostalo najveća boljka našeg sistema. Zato je važno da se naredne godine više fokusiramo na sprovođenje zakona, od kojih nam ostaje malo koristi ako podzakonski akti budu kasnili po godinu i po dana“, istakao je Kovačević i dodao da jedobro što je prekinuta praksa usvajanja zakona po hitnom postupku.

Kako je objavio NALED, od prvog istraživanja je najveći pomak ostvaren u transparentnosti i uključivanja javnosti u pripremu propisa, a najbolji rezultat ostvaren je 2021. kada su javne rasprave i konsultacije organizovane za 95 odsto zakona.

Istaknuto je da taj trend nije zadržan prošle godine, jer zbog oročenog rada vlade nije bilo dovoljno vremena za diskusiju pa su javne rasprave održane za svaki drugi zakon, a nacrti su bili dostupni u dve trećine slučajeva.

U Regulatornom indeksu ističe se i da administrativno opterećenje privrede, odnosno vreme uloženo u sprovođenje procedura, kao i svi troškovi taksi i naknada u vezi sa tim, iznosi 2,95 odsto bruto domaćeeg proizvoda (BDP).

Te nalaze potvrđuje i istraživanje privrede koje je urađeno u 2023. godini, a u kojem 92 odsto privrednika navelo da je najveći problem regulatornog okruženja visoko finansijsko i administrativno opterećenje poslovanja.

Kada je reč o komunikaciji institucija sa građanima, zabeleženo je da ministarstva u proseku odgovore na nešto više od polovine upita koje dobiju, u čemu su redovniji kod lakih pitanja (odgovori se na 68 odsto svih upita), a manje su ažurni ako treba da dostave informacije od javnog značaja (44 odsto), iako su to po zakonu u obavezi da urade.