Narodna banka Srbije podigla referentnu kamatnu stopu na pet odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od pet odsto. U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice na četiri odsto i stopa na kreditne olakšice na šest odsto.

Donošenjem ovakve odluke Narodna banka Srbije nastavlja da pooštrava monetarne uslove i utiče na ograničavanje sekundarnih efekata rasta cena putem inflacionih očekivanja i time doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije, saopšteno je iz Kabineta guvernera NBS.

„Današnje povećanje referentne kamatne stope predstavlja njeno deveto uzastopno povećanje, zaključno s kojim je od aprila ove godine ona povećana za ukupno 400 baznih poena. Prenošenje efekata dosadašnjeg zaoštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma putem kanala kamatne stope. Istovremeno, Narodna banka Srbije ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti, u znatnoj meri doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru“, ističu iz centralne banke.

Izvršni odbor je istakao da se ekonomija Srbije i dalje suočava sa znatnim troškovnim pritiscima iz međunarodnog okruženja, iako ima signala njihovog popuštanja. Pritom, i dalje izražene geopolitičke tenzije i volatilno kretanje svetskih cena energenata i hrane prethodnih meseci pod uticajem brojnih faktora na strani ponude i tražnje upućuju na opreznost monetarne politike Narodne banke Srbije.

„Prema prvim procenama za novembar, inflacija u zoni evra, našem najvažnijem ekonomskom partneru, smanjena je po prvi put u poslednjih 17 meseci na nivo od 10 odsto, što je bolji ishod od očekivanog, zahvaljujući usporavanju rasta cena energenata, dok cene hrane i bazna inflacija još uvek nisu usporile rast. Bolji od očekivanja su i pokazatelji ekonomske aktivnosti zone evra, uprkos oštrom povećanju kamatnih stopa i izraženoj geopolitičkoj neizvesnosti, s tim da se u 2023. godini i dalje očekuje recesija. Nastavak pooštravanja monetarnih politika Evropske centralne banke i Sistema federalnih rezervi očekuje se i u narednom periodu, ali se procenjuje da će se tempo povećanja kamatnih stopa usporiti, odnosno da će visina njihovog povećanja na pojedinačnim sastancima biti manja od dosadašnjih“, navodi se u saopštenju iz Kabineta guvernera NBS.

Takođe ocenjuju i da će se rast troškova života stanovništva i izdataka preduzeća, zajedno sa zaoštravanjem monetarnih politika vodećih centralnih banaka, odraziti na globalnu ekonomsku aktivnost i postepeno smanjenje globalnih inflatornih pritisaka naredne godine. Sve manje su izraženi zastoji u globalnim lancima snabdevanja, a smanjene su i svetske cene primarnih proizvoda, pre svega energenata, što bi takođe trebalo da doprinese smirivanju inflatornih pritisaka u narednom periodu, istakao je Izvršni odbor.

Tako je cena prirodnog gasa na evropskom tržištu, koja je izazivala najviše zabrinutosti, znatno smanjena od početka septembra, a dovoljne količine gasa će ograničiti njen dramatičan rast ove zime koji se prvobitno očekivao, podsećaju.

„Nastavak zaoštravanja monetarnih uslova neophodan je čak i u ambijentu preovlađujućeg uticaja faktora na strani ponude na inflaciju, kako bi se odlučno uticalo da ona ne bude postojanija u dužem periodu i kako se ne bi dodatno proširila. Odlučujući da postepeno i odmereno pooštrava monetarne uslove na domaćem tržištu, Izvršni odbor je imao u vidu da kretanje inflacije u Srbiji, koja je u oktobru iznosila 15 odsto međugodišnje, i dalje u najvećoj meri određuju globalni troškovni pritisci. Ukupna inflacija ostaće povišena do kraja ove i početkom naredne godine, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini 2023. i povratak u granice cilja do kraja perioda projekcije“, procenjuje NBS.

U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta.

Izvršni odbor NBS navodi da je bruto domaći proizvod zabeležio realni međugodišnji rast u trećem tromesečju od jednog procenta, što je neznatno niže od preliminarne procene Republičkog zavoda za statistiku (1,1 odsto). Na usporavanje privredne aktivnosti odrazili su se pre svega ovogodišnja suša i znatno lošija poljoprivredna sezona od pretpostavljene, smanjenje eksterne tražnje, kao i nastavljen rast troškova u proizvodnji, koji se pre svega odražava na nižu proizvodnju u građevinarstvu i prerađivačkoj industriji.

„Takođe, zbog niskog vodostaja reka nastavljen je i pad aktivnosti u sektoru energetike. S druge strane, visok rast proizvodnje beleži se u sektoru rudarstva. Izvršni odbor očekuje da će bruto domaći proizvod ostvariti realan rast u rasponu 2-3 odsto u ovoj i narednoj godini, a da će ubrzati na 3,5 odsto u 2024, kako budu slabili efekti faktora koji su uticali na nižu eksternu tražnju, kao i usled planirane realizacije investicionih projekata, pre svega u infrastrukturu“, zaključuju iz centralne banke.

U zavisnosti od globalne geopolitičke situacije i kretanja ključnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu, Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za nastavkom zaoštravanja monetarnih uslova i u kom obimu. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem privrednom rastu.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 12. januara 2023. godine.