Narodna banka Srbije u 2023. ostvarila neto dobit od 26 milijardi dinara, za budžet izdvaja preko 100 miliona evra

Narodna banka Srbije je u 2023. godini ostvarila dobit pre oporezivanja u iznosu od 26,43 milijardi dinara, odnosno 26 milijardi dinara nakon oporezivanja, podatak je iz finansijskog izveštaja NBS. Poređenja radi, dobit pre oporezivanja u 2022. bila je 40 milijardi dinara, a po oporezivanju 39,5 milijardi dinara, što znači da je neto dobit NBS u 2023. godini manja za 13,5 milijardi dinara.

Uprkos tome što je iznos neto dobiti niži, centralna banka je za republički budžet prema izveštaju za 2023. opredelila viši iznos nego u 2022. godini. Naime, za 2022. godinu NBS je u republičku kasu uplatila 2,75 milijarde dinara u okviru raspodele ostvarene dobiti, dok je za 2023. opredelila oko četiri puta veći iznos od 12,3 milijarde dinara.

Neto dobit NBS, inače, opada treću godinu zaredom, pošto je u 2021. godini bila u plusu po oporezivanju za 55,5 milijardi dinara.

Raspodela dobiti centralne banke sprovodi se po striktnoj formuli, a osnovno pravilo je da se do dostizanja iznosa minimalnog osnovnog kapitala celokupna dobit banke raspoređuje u osnovni kapital.

Posle dostizanja iznosa minimalnog osnovnog kapitala dobit banke raspoređuje se u posebne rezerve, do dostizanja iznosa ovih rezervi od 20 milijardi dinara.

Posle dostizanja minimalnog iznosa osnovnog kapitala i iznosa posebnih rezervi iz prethodnog stava, celokupna dobit NBS se raspoređuje tako da se deo dobiti proistekao iz kursnih razlika, efekata valutne klauzule i revalorizacionih rezervi banke raspoređuje u osnovni kapital (33,3 odsto) i posebne rezerve (66,7 odsto), dok se preostali deo dobiti koji nije proistekao iz ovih stavki raspoređuje u osnovni kapital (10 odsto), posebne rezerve (20 odsto) i u budžet Republike Srbije (70 odsto).

U 2023. godini za ukupno povećanje osnovnog kapitala izdvojeno je 4,5 milijarde, a za posebne rezerve 9,1 milijarda dinara.

U finansijskom izveštaju su posebno izdvojeni i bruto i neto iznosi zarada isplaćenih ključnom rukovodstvu, a konkretno guverneru, viceguvernerima, direktorima sektora i njihovim zamenicima i pomoćnicima, kao i predsedniku i članovima Saveta guvernera.

Za njihove neto zarade je u 2023. izdvojen 476,1 milion dinara, odnosno za 66,8 miliona dinara više nego u 2022. godini.

Šta bi se desilo da su neočekivano porasle kamate ili devizni kurs?

Narodna banka Srbije je u okviru finansijskog izveštaja objavila i rezultate scenarija rizika, a među najvažnijima je scenario neočekivanog skoka kamatnih stopa, odnosno pad cena hartija od vrednosti. U tom slučaju se izračunava šta bi se desilo sa ukupnim portfeljom ukoliko kamatne stope porastu za 100 baznih poena (što je jedan procentni poen).

„Da su kamatne stope porasle za 100 baznih poena na dan 31. decembra 2023. godine, portfelj u evrima bi izgubio 16,940 milijardi dinara (144,57 miliona evra), dolarski portfelj bi izgubio 5,09 milijardi dinara (48,12 miliona dolara), portfelj u britanskim funtama bi izgubio 316 miliona dinara (2,34 miliona funti), dok bi portfelj u kanadskim dolarima (CAD) izgubio 379 miliona dinara (CAD 4,74 miliona)“, navela je NBS u Napomenama uz finansijski izveštaj za 2023. godinu.

Podsetila je i da bi ukupan efekat porasta kamatnih stopa za 100 baznih poena na pomenute portfelje godinu dana ranije, na dan 31. decembra 2022. godine, iznosio 11,28 milijardi dinara.

Kada je reč o deviznom riziku, NBS objašnjava da se izlaže deviznom riziku kroz transakcije u stranoj valuti, kao i da izlaganje riziku dovodi do porasta pozitivnih i negativnih kursnih razlika, koje se evidentiraju u bilansu uspeha.

U bilansu uspeha u okviru izveštaja za 2023. stoji da je neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule iznosio 8,38 milijardi dinara, dok je u 2022. taj prihod bio značajno viši i iznosio je 35,6 milijardi dinara.

No, vratimo se scenariju deviznog rizika.

„Slabljenje dinara u iznosu od 1% u odnosu na EUR, USD, CHF i SDR (specijalna prava vučenja u MMF) na dan 31. decembra 2023. godine povećalo bi kapital i povećalo dobit/smanjilo gubitak banke u iznosu od 17,51 milijardi dinara. Godinu dana ranije taj iznos bi vredeo 12 milijardi dinara, a ova analiza pretpostavlja da sve ostale varijable, posebno kamatne stope, ostaju nepromenjene“, istakla je NBS.

Naglasili su i da bi jačanje dinara u iznosu od 1% u odnosu na date valute imalo isti, ali suprotan efekat, uz istu pretpostavku da sve ostale varijable ostaju nepromenjene.