Nauka kao nova diplomatija i ekonomija: Srbija gradi mostove budućnosti

Piše: Jovan Milić, posebni savetnik ministra nauke, tehnološkog razvoja i inovacija

U svetu u kojem se svakodnevno brišu granice između znanja, tehnologije, politike i ekonomije, nauka postaje mnogo više od discipline – ona postaje strateški instrument međunarodnog pozicioniranja, nacionalnog razvoja i stabilnosti. Srbija je to prepoznala. Kroz reforme, strateške projekte i snažnu diplomatsku aktivnost, nauka i inovacije danas ne predstavljaju samo stub razvoja, već i prostor u kojem se vodi dijalog, gradi poverenje i kreiraju nove prilike.

Na tom putu, naučna diplomatija zauzima centralno mesto. To je ona vrsta diplomatije koja ne počiva na pregovorima iza zatvorenih vrata, već na otvorenoj razmeni ideja, zajedničkim istraživačkim ciljevima i međusobnom učenju. Srbija je poslednjih godina intenzivirala međunarodnu saradnju upravo kroz nauku – ne samo učestvujući u evropskim programima, već i organizovanjem bilateralnih foruma, potpisivanjem sporazuma i razvojem zajedničkih centara znanja. Istraživački projekti tako postaju produžena ruka spoljne politike, gde naučnici grade mostove koji traju duže od bilo koje administracije.

Ove godine, upravo zahvaljujući takvom pristupu, intenzivirana je saradnja sa zemljama poput Švajcarske, Italije, Francuske i Ujedinjenih Arapskih Emirata – kako kroz institucionalne mehanizme, tako i kroz konkretne zajedničke projekte i razvoj platformi za transfer tehnologije i znanja. Naučna diplomatija omogućava državama da sarađuju čak i kada političke okolnosti postaju zahtevne. Ona ne poznaje barijere jezika, religije ili tržišta – već se oslanja na univerzalne vrednosti traganja za istinom i napretkom.

Upravo taj princip povezuje se i sa razvojem jedne od najvažnijih nacionalnih inicijativa – BIO4 kampusa u Beogradu. Njegova osnova leži u četiri ključna pravca: biomedicini, biotehnologiji, bioinformatici i biodiverzitetu. Ali suštinski, BIO4 je mnogo više od nove zgrade ili istraživačkog kompleksa. On simbolizuje novu fazu razvoja u kojoj se domaća nauka otvara svetu, a znanje postaje osnova za privlačenje investicija i stvaranje održive ekonomije. Kampus je zamišljen kao platforma na kojoj će se okupljati istraživači, startapi, studenti, strani partneri i kompanije – svi oni koji veruju da nauka može biti odgovor na ključna pitanja savremenog društva.

Naročitu pažnju privlači činjenica da će BIO4 imati direktnu međunarodnu funkciju – planira se uspostavljanje istraživačkih centara sa stranim partnerima, uključujući i infrastrukturnu povezanost sa budućim EXPO 2027 kompleksom. Time se šalje jasna poruka: Srbija ne želi samo da učestvuje u međunarodnim tokovima – ona želi da ih oblikuje, da bude domaćin novih ideja i otvoreni forum za saradnju.

Ovaj kampus, koji će biti centar biomedicine, biotehnologije, bioinformatike i biodiverziteta prostiraće se na oko 30 hektara. Procenjena vrednost je oko 450 miliona evra, a iz kredita Razvojne banke Saveta Evrope obezbeđeno je 200 miliona evra i očekuje se da projekat bude završen u naredne tri godine.

U susret globalnoj izložbi EXPO 2027, koju će Beograd ugostiti pod sloganom „Play for Humanity“, nauka i inovacije zauzeće centralno mesto. Biće to prilika da Srbija predstavi svoju najvredniju imovinu – ljude, znanje i ideje. U vremenu kada svet traži odgovore na pitanje kako spojiti humanost i tehnologiju, EXPO u Beogradu biće prostor gde će naučne vrednosti biti pretočene u opipljive primere – kroz projekte, izložbe, paviljone i međunarodne događaje. Nauka neće biti dodatak programu – ona će biti njegov temelj.

Posle izložbe, Beograd dobija novi Sajam, muzejsku četvrt, Auditorijum, centar za inovacije, nove škole i vrtiće, sportske sale i 1.500 stanova. Modularni paviljoni će biti rastavljeni i iskorišćeni za izgradnju škola i sportskih objekata širom Srbije. Tu je i nematerijalno nasledje u znanju, saradnjama i novim prilikama. EXPO se ne završava 15. avgusta 2027. – on tada zapravo počinje da živi u punom kapacitetu.

Procenjena vrednost projekta je 1,29 milijardi evra – uključujući i prateću infrastrukturu, a ne 17, 18 ili više milijardi, kako se često čuje u medijima.

Sa druge strane, na temelju inovacija već počivaju naučno-tehnološki parkovi širom Srbije – u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Čačku i uskoro u Kruševcu. Ovi centri ne služe samo razvoju startapa – oni predstavljaju sistemsku podršku inovacionom lancu, od ideje do tržišta. U njima se svakodnevno razvijaju rešenja iz oblasti zdravstva, obnovljivih izvora energije, industrije 4.0, digitalizacije, sajber bezbednosti i obrazovanja. U tim prostorima, mladi ljudi ostaju, razvijaju se i postaju nosioci promena, umesto da odlaze u inostranstvo.

Upravo tu se prirodno nadovezuje jedna od strateških oblasti: razvoj veštačke inteligencije. Srbija je među retkim zemljama regiona koja je usvojila Nacionalnu strategiju za AI, osnovala Institut za veštačku inteligenciju u Novom Sadu i započela izradu prvog Zakona o veštačkoj inteligenciji. Ovaj zakon ima jasnu ambiciju – da obezbedi pravnu sigurnost, etički okvir i transparentne standarde, kako bi se AI razvijao odgovorno i u korist građana i privrede. U tom procesu se posebno vodi računa o zaštiti podataka, nadgledanju algoritamskih odluka i mogućnosti da se AI koristi u obrazovanju, zdravstvu, javnoj upravi i energetici.

Pored domaćih napora, otvaraju se i vrata za međunarodne investicije u AI sektoru. Srbija ima talentovane inženjere, sve bolje startap uslove, ali joj je za sledeći korak potreban integrisani pristup – koji kombinuje zakonodavstvo, infrastrukturu, obrazovanje i međunarodnu saradnju. Ministarstvo nauke, uz podršku drugih resora, radi upravo na tome – da stvori ekosistem u kojem se nove tehnologije ne plaše, već oblikuju u skladu sa vrednostima našeg društva.

U celini gledano, možemo reći da Srbija više ne pristupa nauci kao trošku, već kao investiciji u sopstvenu budućnost i srećan sam da sam deo Vlade koja tako razmišlja, mislim da svako zdravo intelektualno društvo mora da razmišlja na sličan način. Nauka je postala nova diplomatija, ali i nova ekonomija. Naučna saradnja postaje osnova stabilnih međunarodnih odnosa, a istraživački centri sve češće preuzimaju ulogu razvojnih generatora. Mladi ljudi postaju lideri inovacija, a znanje postaje najvažniji kapital XXI veka.

I možda je upravo tu najbolja definicija onoga što danas radimo: ne gradimo nauku radi nauke, već gradimo sistem u kojem nauka oblikuje svet u kojem želimo da živimo. I to ne radimo sami, već sa partnerima, prijateljima i kolegama iz celog sveta.

Jer, kako je jednom rekao švedski diplomata i nobelovac Hamaršeld:

„Diplomatija nije umetnost da se stvari sakriju, već da se otkriju putevi zajedničkog razumevanja.“ A u našem slučaju – ti putevi vode kroz nauku.