NBS i ECB odlučuju o referentnim kamatama: Pauza ili nastavak popuštanja kaiša?

Narodna banka Srbije i Evropska centralna banka danas će objaviti odluke o visini referentnih kamatnih stopa, a čini se da analitičari za sada naginju tome da će obe institucije spustiti svoje ključne kamate, ali – iz različitih razloga.

Obe banke su, inače, otpočele sa spuštanjem kamatnih stopa u junu, ali je NBS nastavila istim tempom i u julu, pa „prikočila“ u avgustu, dok se na sledeći korak ECB čekalo celo leto, uz različite spekulacije šta bi moglo da utiče na konačnu odluku Saveta guvernera na čelu sa Kristin Lagard (Christine Lagarde).

Dekan Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić ovoga puta u razgovoru za Biznis.rs procenjuje da će Narodna banka Srbije nastaviti sa spuštanjem referentne stope, dok odluku Evropske centralne banke smatra potpuno neizvesnom, sa gotovo jednakom verovatnoćom spuštanja i zadržavanja kamata na istom nivou.

„Smatram da, kada je reč o odluci NBS, dilema postoji samo oko toga da li da se referentna stopa spusti za 0,25 procentnih poena ili zadrži na istom nivou kao u avgustu. Mišljenja sam da ovoga puta treda dati blagu prednost odluci da se ipak ide na ‘popuštanje kaiša’, s obzirom na to da se bliži kraj godine, da su trendovi u našoj zemlji povoljni, kao i da je već iskorišćena ‘pauza’ u avgustu“, kaže Grubišić.

Interesantno je i šta na ovu temu imaju da kažu analitičari Raiffeisen banke, koji su u svom julskom izveštaju korigovali prognozu visine referentne kamatne stope u Srbiji na kraju godine sa 5,75 odsto na 5,25 odsto, uzimajući u obzir upravo to da NBS nije „ispratila“ signal ECB već se odlučila na dva smanjenja zaredom.

Referentna stopa u Srbiji trenutno iznosi šest odsto, posle dva uzastopna smanjenja od po 0,25 procentnih poena u junu i julu.

Situacija se, kako upozoravaju iz Raiffeisena, promenila u avgustu posle objavljivanja Izveštaja o inflaciji.

„Kako je NBS u avgustovskom Izveštaju o inflaciji povećala projekciju inflacije za kraj godine sa 3,6 odsto (majska projekcija) na 4,1 odsto, što može biti razlog da NBS bude opreznija u smanjenju referentne kamatne stope do kraja godine, razmotrićemo u narednih mesec dana da li ćemo zadržati našu projekciju ove kamate na 5,25 odsto ili ćemo je korigovati blago naviše“, istakli su analitičari Raiffeisen banke u ekonomskoj analizi objavljenoj pre mesec dana.

Sa druge strane, odluka ECB daleko je neizvesnija, iako se analitičari mahom klade da će i ona nastaviti sa spuštanjem referentnih stopa. Primera radi, učesnici Bloombergove ankete očekuju da će ECB ispratiti početno smanjenje referentne stope u junu još jednim smanjenjem na današnjoj sednici, zadržavajući taj kvartalni tempo dok ne dostigne 2,5 odsto do sledećeg septembra.

„Možda je ovoga puta veća verovatnoća da ECB zadrži referentnu stopu na istom nivou, ali njihova odluka je toliko neizvesna da mi je i lično teško da kažem da li je ona praktično 50:50 ili da ipak dam blagu prednost spuštanju referentne stope sa verovatnoćom od 60:40“, kaže Grubišić za Biznis.rs.

Iako se sve češće čuje da je evropskim privredama potreban „podsticaj“ kako bi se ubrzao rast, Grubišić podseća da to nije posao nijedne centralne banke, pa ni ECB, kao i da je svaka evropska privreda „priča za sebe“, od Nemačke i Francuske do Italije ili Španije.

„O čijem privrednom rastu bi trebalo da razmišlja ECB?“, pita Grubišić u nameri da dočara težinu odluke koja je pred Savetom guvernera ECB – kojima su najvažniji podaci o kretanju inflacije.

Inflacija u evrozoni je, prema fleš proceni, u avgustu pala na 2,2 odsto sa julskih 2,6 odsto – što znači da je prošlog meseca bila najbliže cilju ECB od dva odsto još od jula 2021. godine. Ono što, međutim, zabrinjava je da je tako niska inflacija zabeležena pre svega kao posledica usporavanja rasta cena energije, dok se sasvim suprotno dešava sa cenama hrane i alkohola, kao i usluga.