NBS ne menja monetarnu politiku: Referentna kamata ostaje na 5,75 odsto i posle 10 meseci

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da bez promena ostanu kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7,0 odsto). Ovo je deseti uzastopni mesec kako centralna banka ne menja monetarnu politiku, uprkos postepenom ublažavanju ključnih kamata koje poslednjih meseci primenjuje Evropska centralna banka.

Cene pojedinih prehrambenih sirovina na svetskim berzama (kakaoa i kafe), koje su nedavno dostigle rekordni nivo, uz efekte prošlogodišnje suše i smanjenu ponudu voća i povrća, delovali su da cene hrane na domaćem tržištu prethodnih meseci ubrzaju međugodišnju dinamiku rasta. Pritom, zbog visokih temperatura, postoji rizik i da bi ovogodišnja poljoprivredna sezona mogla biti ispod proseka, a podaci Republičkog zavoda za statistiku ukazuju da su ovogodišnji prinosi pojedinih ranih sorti voća bile niže od prošlogodišnjih, navodi se u saopštenju iz Kabineta guvernera NBS.

Prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor je istakao da su centralne banke širom sveta, pa i Narodna banka Srbije, i dalje suočene sa izraženom neizvesnošću u pogledu protekcionističkih mera vodećih svetskih ekonomija i njihovog uticaja na inflaciju i privredni rast svojih ekonomija.

Pored toga, proširen je sukob na Bliskom istoku, što je uvelo novu dimenziju rizika u pogledu rasta svetskih cena nafte i prirodnog gasa, iako su ove cene smanjene nakon proglašenja primirja.

„U takvim neizvesnim globalnim okolnostima, kretanja na svetskim robnim i finansijskim tržištima karakteriše visok stepen volatilnosti koji zahteva opreznost u vođenju monetarne politike. Takođe, Izvršni odbor je imao u vidu i da je Evropska centralna banka u junu nastavila da ublažava monetarnu politiku, što bi trebalo da se odrazi na povoljnije uslove evroindeksiranog zaduživanja kod nas, dok se, prema sadašnjim najavama, može oceniti da će Sistem federalnih rezervi (FED) biti oprezniji u ublažavanju monetarne politike. Na takve odluke FED-a mogla bi uticati pojava pojačanih inflatornih pritisaka usled uvođenja dodatnih carina, što bi se moglo odraziti i na tokove kapitala prema zemljama u usponu“, ističu iz centralne banke.

Međugodišnja ukupna inflacija je u maju usporila na 3,8 odsto, a bazna na 4,6 odsto. Međutim, zbog povećanja cena naftnih derivata usled rasta svetske cene nafte tokom juna i očekivanih efekata nepovoljnih vremenskih prilika na cene hrane, međugodišnja inflacija će u narednim mesecima verovatno privremeno ubrzati i kretati se oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja.

Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, u periodu januar-maj 2025. godine međugodišnji rast industrijske proizvodnje iznosio je 2,5 odsto i bio je pre svega vođen rastom aktivnosti u prerađivačkoj industriji (4,2 odsto), gde se vide efekti rasta investicija u automobilsku industriju.

Relativno visok međugodišnji rast po ovom osnovu beleži i robni izvoz (10,2 odsto u pet meseci), dok je usled realizacije investicionog ciklusa i rasta raspoloživog dohotka robni uvoz rastao brže (11,5 odsto u pet meseci).

Ukoliko se posmatra samo maj, međugodišnji rast izvoza robe je bio značajno veći od rasta uvoza robe (17,3 naspram 6,8 odsto). I pokazatelji aktivnosti u sektoru usluga bili su povoljniji u maju nego u aprilu i tokom prvog tromesečja, na šta pre svega upućuje povećan promet u trgovini na malo od 5,6 odsto međugodišnje u maju, nakon 0,8 odsto u prva četiri meseca ove godine.

„Izvršni odbor očekuje da će u nastavku godine ekonomska aktivnost ubrzati, čemu će prvenstveno doprineti započeto ubrzanje proizvodnje u automobilskoj industriji, kao i realizacija infrastrukturnih projekata predviđenih programom „Srbija Expo 2027”. Podršku privrednom rastu, pruža i rast kreditne aktivnosti prema sektoru privrede i stanovništva od preko 11 odsto međugodišnje u maju, koji je rezultat prethodnog ublažavanja monetarne politike Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke i povoljnijih troškova zaduživanja“, ocenjuje se u saopštenju.

Izvršni odbor će nastaviti da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi od sastanka do sastanka u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, izgleda u kretanju inflacije i njenih ključnih faktora, kao i procene efekata donetih mera monetarne politike.

Istovremeno, prilikom donošenja odluka Izvršni odbor će voditi računa da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda privrednog rasta.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati aktuelna ekonomska kretanja, usvojiti avgustovski Izveštaj o inflaciji sa novim makroekonomskima projekcijama i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 7. avgusta.