NBS oprezna zbog globalnih neizvesnosti, referentna kamata za sada miruje?

Ekonomista Aleksandar Stevanović ocenjuje da će Narodna banka Srbije na današnjoj sednici zadržati referentnu kamatnu stopu na istom nivou, ali da se u narednom periodu može očekivati postepeno smanjenje, uz izražen oprez zbog geopolitičkih rizika i neizvesnosti na globalnim tržištima.

“U ovom trenutku realnije je očekivati pritiske ka snižavanju kamatne stope jer imamo problema sa usporavanjem privrednog rasta. Iako je on i dalje za evropske prilike izuzetno visok, ispod je potencijala koje Srbija ima ali ih u ovom trenutku ne koristi zbog visokog nivoa konflikta u društvu koji je sveprožimajući“, navodi Stevanović u razgovoru za Biznis.rs.

Ipak, kako dodaje, geopolitičke okolnosti ograničavaju prostor za agresivnije monetarno popuštanje.

„Tržišta reaguju na globalne tenzije, što vrši pritisak na cene i obeshrabruje Narodnu banku Srbije da krene u značajnije snižavanje kamatne stope. Zbog toga očekujem da će eventualno smanjenje biti oprezno i konzervativno, u skladu sa dugogodišnjim vođenjem monetarne politike Narodne banke Srbije“, ističe on.

Narodna banka Srbije (NBS) zadržala je u martu referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, uz nepromenjene stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7,0 odsto). Dok geopolitičke tenzije i dalje povećavaju neizvesnost i utiču na oprez u vođenju monetarne politike, gotovo istovremeno sličan potez povukle su i Evropska centralna banka (ECB) i američke Federalne rezerve (Fed).

Nove projekcije stručnjaka ECB predviđaju da će ukupna inflacija iznositi u proseku 2,6 procenata u 2026, 2,0 odsto u 2027. i 2,1 odsto u 2028. godini. Ove prognoze su više u odnosu na decembarske, posebno za 2026, uglavnom zbog rasta cena energije. Inflacija bez hrane i energije procenjuje se na 2,3 odsto u 2026, 2,2 u 2027. i 2,1 procenat u 2028. godini.

Uprkos zbivanjima na Bliskom istoku i velikoj međunarodnoj krizi, NBS i dalje očekuje da će se inflacija kretati do kraja godine u granicama cilja od 3±1,5 odsto. Međugodišnja inflacija u Srbiji u februaru je iznosila 2,5 odsto, dok je mesečna inflacija bila 0,5 odsto.

Kada su u pitanju dešavanja u međunarodnom okruženju, Izvršni odbor centralne banke naglasio je da nastavlja da vodi opreznu monetarnu politiku, pre svega imajući u vidu geopolitičke tenzije i sukob na Bliskom istoku i njihov uticaj na rast svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda, kao i na pokazatelje neizvesnosti.

Kada je reč o inflaciji, Aleksandar Stevanović smatra da nema razloga za izlazak iz ciljanog okvira, budući da NBS raspolaže instrumentima za kontrolu.

“Iz tog okvira možemo izaći jedino ako krenemo sa emisijom dinara, a to je isključivo pod kontrolom NBS, tako da mislim da će inflacija ostati u tom rasponu”, dodaje naš sagovornik.

Na pitanje da li se u narednom periodu može očekivati skuplje zaduživanje za građane i privredu, Stevanović kaže da na očekuje da će doći do značajnijih promena.

“U jednom periodu govorilo se o rastu euribora, ali ti skokovi koji se mere u promilima praktično se ne mogu osetiti. Generalno, ne očekujem značajnija dešavanja što se tiče kretanja euribora i kamata uopšte u Srbiji”, napominje on.

Ipak, kada je reč o opštem nivou kamatnih stopa, za Stevanovića najveću zabrinutost predstavlja način na koji kreditori percipiraju Srbiju, zbog čega bi u naredne dve do tri godine uslovi zaduživanja mogli biti nepovoljniji nego ranije.

Nivo kamatnih stopa kakav smo imali 2018. i 2019. godine, po svemu sudeći, neće se uskoro ponoviti, smatra on.

“Razlog za to je pre svega smanjeno poverenje u budući privredni rast Srbije. Takođe, tržišta kapitala u svetu su se promenila, pa se drugačije percepira rizik zemlje. Očekujem da Srbija u narednom periodu neće moći da se zadužuje i emituje obveznice po nekadašnjim stopama od 1,5 do dva odsto. To sigurno još neko vreme neće biti realnost“, zaključuje Stevanović.