NBS pooštrava kontrolu deviznog poslovanja, moguće privremeno oduzimanje sredstava

Narodna banka Srbije definisala je u novoj odluci strože i detaljnije mere kontrole deviznog poslovanja. Ovim propisom uređuje se kako će NBS nadzirati transakcije rezidenata i nerezidenata, a sve u cilju bolje finansijske discipline i sprečavanja zloupotreba u oblasti međunarodnih tokova novca.

Odluka je doneta na osnovu Zakona o deviznom poslovanju i Zakona o Narodnoj banci Srbije i odnosi se na fizička i pravna lica – bilo da su domaći ili strani učesnici u finansijskim tokovima. U praksi ovo znači da će se pod lupom centralne banke naći sve transakcije u stranoj valuti, uključujući plaćanja, prenose, račune u inostranstvu, kao i korišćenje elektronskog novca i digitalne imovine.

Kontrola će se sprovoditi na dva načina – posredno i neposredno. Posredna kontrola podrazumeva prikupljanje i analizu dokumentacije koju subjekti sami dostavljaju. To mogu biti izveštaji, izjave, potvrde i druge vrste dokumentacije koje se odnose na transakcije u inostranstvu, račune van zemlje, devizne kupoprodaje i druge valutne aktivnosti. Ako se otkriju nepravilnosti sačinjava se zapisnik, a postupak dobija novu, formalniju dimenziju.

S druge strane, neposredna kontrola znači da ovlašćena lica iz NBS ili angažovani stručnjaci dolaze direktno u prostorije firme ili lica koje kontrolišu. Tada dobijaju uvid u poslovne knjige, ugovore i računarske sisteme. Posebna pažnja se poklanja i firmama koje su imovinski ili poslovno povezane sa subjektom kontrole.

Kontrola u saradnji sa Poreskom upravom, carinom, policijom…

Jedna od najvažnijih novina jeste mogućnost privremenog oduzimanja različitih oblika imovine ako postoji sumnja da su stečeni na nezakonit način. To uključuje devize, dinare, čekove, platne kartice, digitalnu imovinu, ali i dokumentaciju i trajne nosače podataka.

NBS ima ovlašćenje da blokira novčane račune i digitalne novčanike, da naredi institucijama elektronskog novca prinudni otkup, kao i da prenese kriptovalute na nalog pod svojom kontrolom. Sve ovo se radi na osnovu rešenja kojim se pokreće postupak kontrole.

NBS neće vršiti kontrolu samostalno. Zakon predviđa saradnju sa Poreskom upravom, carinom, policijom i drugim nadležnim organima. Ta saradnja podrazumeva razmenu podataka, zajedničke analize i delovanje u slučaju sumnjivih transakcija.

Firme i pojedinci koji se nađu pod kontrolom moraju sarađivati sa NBS. To podrazumeva dostupnost poslovnih knjiga, omogućavanje tehničkog pristupa bazama podataka i predaju dokumentacije, bilo u pismenoj ili elektronskoj formi.

Ovlašćena lica imaju pravo da razgovaraju sa zaposlenima, traže objašnjenja, provere identitete i narede obustavu radnji koje su u suprotnosti sa propisima. U slučaju nepoštovanja ovih obaveza, slede oštre mere.

Onemogućavanje kontrole

Smatra se da je subjekat kontrole sprečio Narodnu banku Srbije da izvrši kontrolu ukoliko ne ispuni određene obaveze. To uključuje nepostupanje po prethodnim odredbama odluke, kao i onemogućavanje oduzimanja raznih finansijskih i dokumentarnih sredstava – od deviza i efektivnog novca, preko platnih kartica, digitalne imovine, do dokumentacije i poslovnih knjiga.

Posebno su istaknuti konkretni slučajevi koji se smatraju onemogućavanjem kontrole:

• Ako subjekat kontrole nije na registrovanoj adresi ili se ne javi na poziv NBS

• Ukoliko namerno ili iz grube nepažnje dostavi netačne ili nepotpune podatke

• Ako ne dostavi tražene podatke u određenom roku

• Ukoliko ne omogući uslove za rad ovlašćenom licu ili ako ga ometaju zaposleni ili treća lica

U slučaju ovakvih propusta ovlašćeno lice sačinjava zapisnik o onemogućavanju kontrole. Potom Narodna banka može izdati rešenje kojim izriče novčanu kaznu i nalaže hitno omogućavanje kontrole. U slučaju nepostupanja u roku od tri radna dana, moguće je dodatno blokiranje finansijskih sredstava subjekta kontrole – osim za plaćanje kazne ili poreza. Takvo rešenje se smatra izvršnom ispravom i osnov je za prinudnu naplatu.

Zapisnik o kontroli

Ovlašćeno lice je dužno da po završetku kontrole sačini zapisnik koji sadrži datum, predmet kontrole, utvrđeno činjenično stanje i potpis lica koje ga je sačinilo. Subjekat kontrole ima pravo da u roku od osam radnih dana dostavi primedbe na zapisnik, uz dokaze. Ako primedbe pokažu da je činjenično stanje bilo drugačije, Narodna banka će sačiniti dopunu zapisnika u roku od 15 radnih dana.

Ukoliko se primedbe odnose na stanje koje je nastalo nakon kontrole, Narodna banka ih neće razmatrati u vezi s prvobitnim zapisnikom, ali ih može uzeti u obzir prilikom izricanja mera. Ako primedbe nisu osnovane ili bitno ne menjaju nalaze, sačinjava se službena beleška.

Takođe, Narodna banka može ispraviti tehničke greške u zapisniku i dostaviti ispravku subjektu kontrole. Kontrolni postupak se obustavlja ako nisu nađene nepravilnosti ili ako su utvrđene manje značajne, kao i u slučaju kada su primedbe subjekta kontrole opravdane.

Novčane kazne

Ako se u zapisniku o kontroli utvrdi nepravilnost u deviznom poslovanju, Narodna banka izdaje rešenje kojim nalaže otklanjanje te nepravilnosti u određenom roku. Subjekat kontrole mora da dostavi izveštaj i dokaze da je postupio po nalogu. Ukoliko to ne uradi, Narodna banka može ponovo izvršiti kontrolu.

Ako subjekat ne ispuni nalog, Narodna banka izdaje drugo rešenje kojim se izriče novčana kazna, uz ponovni nalog za postupanje. Kazna se mora platiti u određenom roku, a subjekat je dužan da dostavi dokaz o uplati, kao i izveštaj o postupanju po nalogu. U slučaju nepostupanja, može biti naložena zabrana raspolaganja sredstvima na svim računima, osim za plaćanje kazne i poreza.

Pri izricanju kazni, Narodna banka uzima u obzir različite faktore, kao što su stepen saradnje tokom kontrole, istorijat ponašanja, ranije izrečene kazne, trajanje nepostupanja i druge relevantne okolnosti.

Svi podaci i dokumenti do kojih ovlašćena lica dođu tokom kontrole tretiraju se kao poverljivi ili interni u skladu sa zakonom. Lica koja su došla do podataka ne smeju ih odavati trećim licima, a obaveza čuvanja tajnosti traje i po prestanku radnog odnosa. Izuzetno, podaci mogu biti dostavljeni domaćim i stranim organima kontrole, ali isključivo u svrhu za koju su pribavljeni. Objavljivanje podataka u zbirnom obliku, koji ne omogućavaju identifikaciju, ne smatra se kršenjem tajnosti.

Ovom odlukom prestaje da važi prethodna odluka o kontroli deviznog poslovanja. Postupci započeti pre 14. marta 2025. okončavaju se po ranijim propisima. Odluka stupa na snagu 17. maja.