NBS projektuje brži rast BDP-a, ali i sporiji pad inflacije

Serija jednokratnih poskupljenja – hleba, putarina, slanja paketa – dovela je do toga da stopa inflacije u julu poraste na 4,3 odsto, izjavila je danas guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković i potvrdila da naša centralna banka očekuje sporiji pad cena na oko četiri odsto na kraju godine.

Sa druge strane, na stolu je optimističnija procena rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije, pa i Narodna banka sada projektuje da će u ovoj godini privredni rast premašiti 3,5 odsto i dostići 3,8 odsto.

Tabaković je na predstavljanju redovnog kvartalnog Izveštaja o inflaciji skrenula pažnju da je rast BDP u prvoj polovini godine bio je brži od očekivanog, zbog čega je projekcija privrednog rasta za ovu godinu povećana na 3,8 odsto, uz očekivano dalje ubrzanje na 4–5 odsto u naredne dve godine.

„Ostvareni privredni rast i očuvana finansijska stabilnost, uz pad učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima na nivo ispod tri odsto, potvrđuju da smo adekvatnom monetarnom politikom, koju smo u prethodnom periodu pooštravali kontinuirano, ali postepeno i odmereno, uspeli da obezbedimo
i srednjoročnu cenovnu stabilnost i ‘meko prizemljenje'“, istakla je guvernerka.

Sa druge strane, prema novoj centralnoj projekciji, inflacija će nastaviti da se kreće u granicama cilja i
u naredne dve godine, dok julski podaci ukazuju na ubrzanje zbog kombinacije domaćih (hleb, slanje pisama, putarine) i stranih (poskupljenje kafe i kakao) faktora.

„Inflacija će najpre usporiti na oko četiri odsto krajem ove godine, a zatim će se tokom naredne godine postepeno približiti centralnoj vrednosti cilja od tri odsto. Kao i u većini drugih zemalja, bazna inflacija se od maja kreće na višem nivou od ukupne i prethodnih meseci ona se stabilizovala na nivou od oko pet odsto međugodišnje. Ipak, prema našoj projekciji, očekujemo da i bazna inflacija uspori do kraja godine i približi se ukupnoj inflaciji u narednoj godini“, rekla je guvernerka na prezentaciji Izveštaja o inflaciji.

Tabaković je iznela i preliminaran podatak da je do kraja jula u Srbiju pristiglo 2,8 milijardi evra stranih direktnih investicija, dok su devizne rezerve na kraju prethodnog meseca porasle na 28,1 milijardu evra.

„Rast deviznih rezervi, osim plasmana evroobveznice, rezultat je i intervencija NBS na deviznom tržištu – u uslovima preovlađujućih aprecijacijskih pritisaka, a radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, u sedam meseci ove godine bili smo neto kupci deviza u iznosu od 1,56 milijardi evra“, objasnila je Tabaković.

Guvernerka je ukazala i na rizike ostvarenja makroekonomskih projekcija NBS koja, kako je rekla, i dalje zahtevaju opreznost monetarne politike, iako je naša centralna banka u junu i julu smanjila referentnu kamatnu stopu za po 0,25 procentnih poena. U avgustu je, podsetimo, zastala sa spuštanjem ključne stope.

„Neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije inflacije i bruto domaćeg proizvoda u najvećoj meri i dalje potiče od geopolitičkih odnosa i izgleda za globalni privredni rast, kao i njihovog uticaja na svetske cene
energenata i drugih primarnih proizvoda“, istakla je Tabaković.

Poručila je i da „kao što smo odmereno i obazrivo zaoštravali monetarne uslove, princip opreznosti primenjivaćemo i u uslovima ublažavanja monetarne politike.