NBS snizila kamatne stope

Na današnjoj sednici Izvršni odbor Narodne banke Srbije doneo je odluku da snizi referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 5,75 odsto. Smanjena je i stopa na depozitne olakšice – na 4,5 procenta, kao i stopa na kreditne olakšice – na 7,0 odsto.

U obrazloženju svoje odluke, NBS je objavila da je imala u vidu “da se inflacija od maja nalazi u granicama cilja (3 ± 1,5 odsto), kao i da se do kraja perioda projekcije očekuje njeno kretanje unutar tih granica, sa tendencijom njenog daljeg smanjivanja ka centralnoj projekciji cilja. Uzimajući u obzir ostvareno i očekivano kretanje ključnih faktora inflacije, a pre svega dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka, kao i dosadašnji dezinflatorni uticaj restriktivnih monetarnih mera, Izvršni odbor je procenio da postoje uslovi za nastavak ublažavanja monetarne politike putem smanjenja referentne kamatne stope.”

Naglašava se da, i pored započetog ublažavanja, monetarna politika i dalje ima restriktivan karakter.

Opreznost monetarne politike NBS nalažu kretanja u međunarodnom okruženju, najpre povećani geopolitički rizici i njihov uticaj na svetske cene energenata i drugih primarnih proizvoda.

Ratna žarišta u Ukrajini i pojasu Gaze, za posledicu imaju oprez međunarodnih investitora, cene nafte tokom poslednjih mesec dana bile su uglavnom sa tendencijom pada, do prvih dana septembra i očekivane pojačane tražnje, a oči analitičara uz sve nabrojano ipak su najčešće okrenute prema Sjedinjenim Američkim Državama, gde se odvija neizvesna borba kandidata za predsedničke izbore, koji će biti održani za mesec i po dana.

Analitičari Raiffeisen banke u svom julskom izveštaju korigovali su prognozu visine referentne kamatne stope u Srbiji na kraju godine sa 5,75 odsto na 5,25 odsto, uzimajući u obzir upravo to da NBS nije „ispratila“ tempo Evropske centralne banke, već se odlučila na dva smanjenja zaredom.

Poklopilo se da danas redovnu mesečnu odluku o visinama glavnih kamatnih stopa objavljuje upravo i centralna banka evra. ECB ima “zacrtani cilj” da spusti stope na nivo od 2,5 odsto do sledećeg septembra, uz slične ekonomske uslove onima koji trenutno vladaju.

“Iako nešto postepenije nego što se prethodno očekivalo, usporavanje globalne inflacije se nastavlja, uz doprinos faktora i na strani ponude, i na strani tražnje. Na strani ponude, u pravcu usporavanja inflacije delovale su prethodno snižene cene energenata i hrane, kao i obezbeđeno bolje funkcionisanje globalnih lanaca snabdevanja. Na strani tražnje dezinflatorno još uvek deluju kamatne stope vodećih centralnih banaka, koje će, realno posmatrano, biti povišene još neko vreme”, komentarisali su svoju odluku u NBS.

Pored toga, inflacija u Srbiji se nalazi u skladu sa zvaničnom projekcijom. U julu je međugodišnja inflacija iznosila 4,3 odsto, dok je mesečna inflacija bila na nivou od 0,4 odsto, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, što je jednako prosečnim mesečnim ostvarenjima od početka godine.

“Inflacija bi trebalo da uspori do nivoa od oko četiri odsto do kraja godine, a zatim da se tokom naredne godine postepeno približi centralnoj vrednosti cilja od 3,0 odsto. Tome će najviše doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i inflaciona očekivanja, kao i očekivani pad svetske cene nafte u skladu s fjučersima. U pravcu niže inflacije trebalo bi da deluje i akcija ‘najbolja cena’, koja je planirana da traje do kraja oktobra i koja ima za cilj očuvanje životnog standarda građana”, poručuju iz naše centralne banke.

U prvoj polovini ove godine međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda Srbije iznosio je 4,3 odsto i bio je vođen domaćom tražnjom, u okviru koje su najveći doprinos obezbedili potrošnja domaćinstava i bruto investicije u osnovne fondove.

Naredna sednica Izvršnog odbora Narodne banke Srbije biće održana 10. oktobra.