Ne očekuje se promena referentne kamate, centralnoj banci odgovaraju stabilne prilike

Na poslednjoj sednici Izvršnog odbora Narodne banke Srbije u januaru referentna kamatna stopa zadržana je na nivou od 5,75 odsto, a nepromenjene su ostale i kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).

Referentna kamatna stopa nalazi se na nepromenjenom nivou još od septembra 2024. godine, a prema oceni profesora Branka Živanovića, šefa Katedre za ekonomiju i finansije na Beogradskoj bankarskoj akademiji (BBA), male su šanse da do njene promene dođe i na narednom sastanku Narodne banke Srbije zakazanom za četvrtak (12. februar).

„Referentna kamatna stopa se gotovo izvesno neće menjati, jer u ovom trenutku ne postoji potreba za dodatnim monetarnim stimulansima. Sa druge strane, svako eventualno smanjenje nosilo bi rizik od novih inflatornih pritisaka“, objašnjava Živanović u razgovoru za Biznis.rs.

On dodaje da su okolnosti takve da je verovatnoća promene referentne stope znatno manja nego u prethodnim mesecima, jer u ovom trenutku regulatorima u centralnoj banci odgovaraju stabilne prilike.

„Zadržavanjem referentne kamatne stope šalje se jasan signal privredi i finansijskom sektoru da nema potrebe za promenama, jer kada se ključna kamatna stopa ne menja, nema razloga da se menjaju ni komercijalne kamatne stope poslovnih banaka“, ističe naš sagovornik.

Na ovaj način Narodna banka Srbije pokazuje da godina započinje stabilnošću i da nema potrebe za bilo kakvim kolebanjima na finansijskom tržištu, smatra Živanović.

„Posebno ako se ima u vidu da su uslovi zaduživanja, kako za stanovništvo tako i za privredu, tokom prethodne godine bili manje-više povoljni, usled konstantnog pada aktivnih kamatnih stopa“, dodaje profesor BBA.

Branko Živanović upozorava da bi svaka promena referentne stope mogla da proizvede neželjene efekte – smanjenje bi moglo da pokrene inflaciju, dok bi povećanje dovelo do rasta kamatnih stopa banaka, kreditne kontrakcije i skupljeg zaduživanja.

„Ključni razlog za zadržavanje postojeće politike jeste slanje poruke finansijskom sektoru da je stanje stabilno, da se sa politikom stabilnosti nastavlja i da nema nagoveštaja inflatornih pritisaka“, zaključuje profesor Živanović.