Ne postoji agrarni plan za semensku proizvodnju u Srbiji

Preduzeće Seeds House iz Zrenjanina od 2014. godine bavi se proizvodnjom semena. Ceo proizvodni asortiman, koji se najvećim delom uzgaja u Banatu i manjim delom u Sremu i Bačkoj, završava na inostranom tržištu.

O kakvoj proizvodnji je reč i kakav je bio razvoj ovog preduzeća, za Biznis.rs razgovarali smo sa direktorom i vlasnikom Dušanom Mijokovićem.

„Deo proizvodnje semena je za poznatog kupca, a deo za slobodno tržište u inostranstvu. Najveći udeo u našoj proizvodnji čini sertifikovano seme lucerke, ona je leguminoza i čini 80 odsto vrednosti izvezene robe u Italiju, Nemačku, Holandiju, Dansku, Francusku, Grčku. Pored toga, uzgajamo i seme mente. To je lekovita biljka i za nju je potrebno posebno znanje u uzgajanju. Radimo još i šargarepu, koja je, takođe, bitan proizvod. Ostaju neki manji proizvodi, kao što je seme mirođije i seme od koga se prave klice, nešto što se uglavnom koristi u restoranima, hotelima”, objašnjava Mijoković.

Prema rečima našeg sagovornika, većina proizvoda koja se naziva semenom je zapravo zrno, a seme je materijal koji služi za setvu i koji mora biti sertifikovan i strogo kontrolisan od strane države, prvo na poljima, a kasnije i u laboratorijskim uslovima. U preduzeću Seeds House, od ukupno osmoro zaposlenih, četvoro inženjera poljoprivredne struke nadziru posao i staraju se o ovoj veoma specifičnoj proizvodnji.

„Imamo Doradni centar, koji se isto nalazi u Zrenjaninu. Dorada znači da se neko seme, odnosno sirovi materijal koji stiže sa polja od poljoprivrednih proizvođača, u tom Doradnom centru prešišćava, prerađuje i dorađuje za proces sertifikacije. Trenutno smo najveći izvoznici semena lucerke u Srbiji i, nažalost, još uvek izvozimo poluproizvod u velikom pakovanju. Naši planovi za budućnost su da krenemo da plasiramo na tržište i mala pakovanja, kako za domaće tržište, tako i za inostrano”, otkriva Mijoković.

Krizne godine nisu donele preterane promene. Seeds House je vezan za proizvodnju semena lucerke u Italiji, koja je najveći proizvođač ove leguminoze. Mijoković kaže da ako je u Italiji dobra i stabilna godina, onda su cene nešto niže, ako nema robe u Italiji – onda su oni u prednosti. Naše tlo, posebno u Banatu, je vrlo pogodno za semensku proizvodnju, jer ima topla i suva leta. S obzirom na dobre klimatske uslove koji postoje u Vojvodini i važnost uzgoja semena, pitali smo Mijokovića koliko je ova grana poljoprivrede prepoznata od strane države i da li ima podršku.

„Iskreno, uopšte nije prepoznata, ni podržana semenska proizvodnja u Republici Srbiji, niti postoji agrarni plan. Ljudi koji se bave proizvodnjom semena bi trebalo da bar za nijansu budu povlašćeniji, jer je u pitanju viši nivo proizvodnje. Morate imati kvalitet već sa njive, morate posvetiti mnogo više pažnje proizvodnji semena u odnosu na merkantilu i to je ono što država uopšte ne prepoznaje. Ne postoje subvencije za semensku proizvodnju, niti za nabavku mašina koje služe za prečišćavanje semena. Činjenica je da je to mala grana u odnosu na državni nivo, ali nije podržano na adekvatan način”, ističe Mijoković.

Kada su u pitanju planovi za budućnost, fokus će biti na usavršavanje Doradnog centra kako bi imali što veći kvalitet, jer, prema njegovim rečima, na Zapadu se morate probiti kvalitetom. Niža cena više ne igra ulogu, koliko je bitan kvalitet. Njihovi kupci su zapravo veliki trgovinski lanci na Zapadu – oni kupuju veliko pakovanje, pa prepakuju u malo pakovanje i kao takvo prodaju dalje. Plan bi bio i pojava na srpskom tržištu.

„Moja vizija je da ako uspemo da napravimo kvalitetno seme i ambalažu, smatram da ćemo uspeti da osvojimo tržište na Zapadu. Cilj je diverzivikacija sopstvenog tržišta, jedan deo da bude za poznatog kupca, jedan deo za tržište u velikom pakovanju i jedan deo u komercijalnom pakovanju. Na ovaj način je i poslovanje obezbeđenije i rizici su manji”, kaže Mijoković i dodaje da veruje u svoju viziju, iako u praksi zna da neće biti lako jer su na tržištu zapadne Evrope klijenti veoma odani domaćim proizvođačima.

Preduzeće Seeds House u januaru ove godine proslavlja desetogodišnjicu postojanja. Mijoković kaže da je u svom decenijskom poslovanju ponosan na nivo odnosa koji je ostvaren sa kooperacijom, sa poljoprivrednim proizvođačima, i na nivo odnosa koji je ostvaren sa inostranim kupcima.

„Taj odnos je sada skoro pa prijateljski, dosta smo povezani, a sa druge strane ponosan sam na tim ljudi koje sam uspeo da okupim, posebno poslednjih godina. U pitanju su inženjeri koji svoj posao obavljaju na pravi način i brzo su uspeli da isprate rast firme. Okupiti pravi tim je velika stvar i imati dobre ljude je pravo bogatstvo. Onda nijedan zadatak nije težak”, konstatuje za kraj Mijoković.