Nedostatak konkurencije i korupcija – glavni problemi sistema javnih nabavki u Srbiji

Jedan od ključnih nedostataka sistema javnih nabavki u Srbiji je nizak nivo konkurencije. U proseku u našoj zemlji beleži se svega 2,5 ponude po tenderu. Sličan negativan trend je i na nivou Evropske unije gde je, takođe, vidljiv pad konkurencije iako je prosečan broj ponuda po tenderu i dalje viši nego u Srbiji i iznosi oko 3,2.

Više od polovine ponuđača je zadovoljno sistemom javnih nabavki u Srbiji, mada broj onih koji ga ocenjuju pozitivno opada, dok svaki peti kao ključni problem ističe rizik od korupcije, pokazuje novo istraživanje NALED-a o percepciji javnih nabavki u Srbiji.

Rezultati istraživanja sprovedenog u okviru projekta „Efikasnije javne nabavke i održivi lanci snabdevanja za dobru upravu“, koji podržava Vlada Švedske, pokazuju da je dve petine građana upoznato sa sistemom javnih nabavki. Istovremeno, raste poverenje u nevladine organizacije, koje sada predstavljaju najpouzdaniji izvor informacija za trećinu građana.

“Prema poslednjim dostupnim podacima za 2024, kroz javne nabavke utrošeno je približno devet milijardi evra, što nam govori da su one ne samo važan instrument za obezbeđivanje kvalitetnih javnih usluga, već i moćno sredstvo podrške razvoju privrede, posebno malih i srednjih preduzeća sa kojima je zaključeno 75 odsto ukupnog broja ugovora”, kazala je na predstavljanju istraživanja Ana Ilić, direktorka za dobru upravu i projekte u NALED-u.

Kako građani vide sistem javnih nabavki?

Istraživanje pokazuju da 41 odsto građana smatra da je donekle ili u velikoj meri upoznato sa procesima javnih nabavki, dok 62 odsto loše ocenjuje sistem javnih nabavki.

Nepoverenje je dodatno izraženo kada je reč o transparentnosti – skoro 60 odsto građana ne veruje da se javne nabavke sprovode na pravedan i transparentan način. Istovremeno, više od polovine (78 odsto) ispitanika ističe interesovanje za način trošenja budžetskih sredstava kroz ovaj sistem.

Kao prioritetne oblasti za ulaganje kroz javne nabavke građani izdvajaju zdravstvo, zatim obrazovanje, dok su na trećem mestu infrastruktura i putevi. Interesovanje za ulaganja u energetiku beleži značajan rast – skoro svaki treći građanin smatra da je ova oblast sve važnija.

Direktor Instituta za javno-privatno partnerstvo u Sloveniji Boštjan Ferk na predstavljaju istraživanja istakao je da sistem javnih nabavki u toj zemlji čini oko 14 odsto BDP-a, i da je ovaj udeo približno isti i u drugim zemljama EU. On je ukazao da je reč o veoma značajnom sistemu kroz koji se troši značajan deo javnog novca.

Ferk smatra da je konkurencija opala u svojim zemljama i da je prosečan broj ponuda u Srbiji sada približan stanju u Sloveniji, zbog čega je potrebno raditi na izgradnji poverenja u sistem.

“To ćemo postići jačanjem nezavisnih antikorupcijskih tela, razvojem sistema za praćenje konkurencije kako bismo nešto naučili iz prethodnih grešaka, standardizacijom i digitalizacijom procedura, objavljivanjem godišnjih planova nabavki i kontinuiranim obukama za sve koji učestvuju u sistemu”, ocenio je on.

Korupcija najprisutnija u izgradnji infrastrukture

Prema rezultatima istraživanja, sve tri grupe ispitanika – građani, ponuđači i naručioci, smatraju da kvalitet treba da bude ključni kriterijum kod odabira ponude i da cena ne treba da bude jedini parametar za dodelu ugovora.

Čak 85 odsto građana veruje da je korupcija prisutna u javnim nabavkama, a isto mišljenje deli i 65 odsto ponuđača. Kod naručilaca su stavovi podeljeni – 39 odsto smatra da korupcija postoji u određenoj meri, dok 38 odsto veruje da je nema.

Sve tri grupe ispitanika kao najodgovornije za korupciju najčešće navode političke strukture. Na drugom mestu nalaze se sami naručioci u postupcima javnih nabavki, čiju odgovornost prepoznaje gotovo polovina građana.

Kao sektor u kom je korupcija najrasprostranjenija među sve tri kategorije ispitanika izdvaja se izgradnja infrastrukture, a udeo onih koji dele ovo mišljenje raste već drugu godinu zaredom.

Programski direktor Transparetnosti Srbija Nemanja Nenadić istakao je da je potrebno da se više firmi ohrabri da učestvuje u javnim nabavkama i da prijavi nezakonitosti.

“Kod ocene nadzora, 92 odsto građana je tražilo da kontrola bude stroga. I pored svih drugih preventivnih mehanizama, sasvim je sigurno da se, bez adekvatne kontrole, ne može očekivati da sistem funkcioniše. Broj postupaka javnih nabavki koji su podvrgnuti kontroli kod nas nije adekvatan. Pre svega, reč je o nedovoljnom broju koji ulazi u monitoringresornih institucija, malom broju ponuđača i reviziji DRI koja dođe kasno” rekao je Nenadić.

Kao ključni nedostatak sistema, svaki peti ponuđač navodi rizik od manipulacija, nameštanja nabavki i korupcije. Među naručiocima 11 odsto kao problem ističe nejasne zakonske odredbe i usklađivanje procedura sa zakonom, a isti udeo ukazuje na slabu kontrolu procesa nabavki, čime su zloupotrebe i dalje moguće.

Šefica Odeljenja za razvojnu saradnju u Ambasadi Kraljevine Švedske An Šarlot Malm (Anne-Charlotte Malm), istakla je da je sistem javnih nabavki u toj zemlji visoko decentralizovan, sa oko 3.700 naručilaca, ali istovremeno transparentan i usmeren na podsticanje konkurencije.

Prema njenim rečima, takav pristup ohrabrio je mala i srednja preduzeća da se aktivnije uključe u postupke javnih nabavki, ali i da razvijaju inovacije kako bi došli do ugovora. Time su dodatno osnaženi čitavi sektori, poput čistih tehnologija, digitalnih usluga i građevinarstva.

„Kada ugovor dobije najbolji ponuđač, a ne onaj koji je najbolje povezan, jačamo vladavinu prava i stvaramo jednake uslove za sve učesnike na tržištu“, zaključila je Malm.