NEJEDNAKOST U SRBIJI VEĆA NEGO U EU Ključni problem u našoj zemlji tržišni dohodak, ocenili učesnici simpozijuma

Srbija ima pet procentnih poena veću nejednakost od proseka EU, izjavio je član Fiskalnog saveta, Nikola Altiparmakov. Dodao je da Srbija ima skoro 15 procentnih poena veću nejednakost nego Slovačka, zemlja sa najmanjom nejednakošću u EU.

Na simpozijumu „Nejednakost u Srbiji“, održanom 21. septembra u SANU, Altiparmakov je naveo da je Srbija godinama u negativnom društvu zemalja sa najvećom nejednakošću u čitavoj Evropi.

„Slovačka i Srbija imaju sličan poreski sistem. Kada bismo primenili slovački poreski sistem, koji u odnosu na naš ima duplo veći neoporezivi cenzus, nejednakost u Srbiji bi se smanjila za 1,3 procentna poena„, objasnio je Altiparmakov.

Istakao je da je ključni krivac za jaz nejednakosti između Srbije i Slovačke nejednakost tržišnog dohotka, a ne poreska i socijalna politika.

Ekonomista Gordana Matković naglasila je da je u Srbiji nejednakost veoma visoka u odnosu na zemlje EU. Podsetila je i da je, prema evropskoj anketi o prihodima i uslovima života (SILK) iz 2018. godine, samo u Litvaniji i Bugarskoj ona veća nego kod nas.

Navela je da među 10 odsto najsiromašnijih u našoj zemlji, 35 odsto domaćinstava nema nikakav prihod.

„Od najsiromašnijih u Srbiji njih 40 odsto nemaju dohodak ili je on negativan. Značaj dohotka u naturi u Srbiji najveći je za siromašnije“, kazala je Matković.

Pozivajući se na podatke iz 2017. godine analize SILK, ona je objasnila da pojedinac u Srbiji, koji je među 10 odsto najsiromašnijih, mesečno raspolaže sa svega 2.700 dinara, a tročlana porodica sa samo 4.700 dinara.

Ona je, međutim, navela, da se postavlja pitanje da li su realno sagledani najniži dohoci u različitim zemljama koje koriste evropsku anketu SILK.

Profesor Ekonomskog fakulteta, Milojko Arsić, izjavio je da se nejednakost značajno smanjuje što je veći nivo javnih rashoda, odnosno ulaganja u obrazovanje i zdravstvo.

On je kazao da je pouzdanost merenja podataka o nejednakosti problematična, naročito u manje razvijenim zemljama.

Skup u SANU su otvorili predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović i predsednik SANU Vladimir Kostić.