NEKVALIFIKOVANI RADNICI NAJTRAŽENIJI Nezaposleni odbijaju poslove zbog loših uslova i niskih zarada

Građani bez posla odbijaju ponude Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) zbog nižih zarada, uslova rada, neplaćenog prekovremenog rada, neredovnih isplata. Najčešće nisu zainteresovani za poslove u oblasti tekstilstva i kožarstva, mašinstva i obrade metala, a ne zanima ih previše ni rad u oblasti geologije, poljoprivrede, proizvodnje i prerade hrane, šumarstva.

Razlozi zbog kojih odbijaju ponuđene poslove najviše se kriju u opisu samih poslova, ali i u ponuđenim uslovima rada koje definišu poslodavci. Ipak, ponude odbijaju i zbog zarada nižih od regionalnog proseka za te poslove, uslova rada koji su ispod standarda, neplaćenih doprinosa ili prekovremenog rada, neredovnih isplata, udaljenosti radnog mesta.

Smeta im i kada postoji opasnost od povređivanja, profesionalnih ili drugih vrsta oboljenja: rada na visini, pod vodom, zemljom, kao i kada je radno mesto sa povećanim rizikom i izlaganjem otrovnim sredstvima ili štetnom zračenju, piše „Politika“.

Znatno je više zanimanja koja su tražena, pa tako u NSZ ističu da su među najpopularnijim, prema prijavljenim potrebama poslodavaca u prethodnom mesecu, bili poslovi koje obavljaju nekvalifikovani radnici (komunalni higijeničar, čistač prostorija, manipulant u prehrambenoj proizvodnji, građevinski manipulant), medicinske sestre, diplomirani ekonomisti, bolničari i negovatelji, diplomirani građevinski i mašinski inženjeri, knjigovođe, brusači-sekači metala, prodavci, auto-mehaničari.

U aprilu su, tako, poslodavci najviše slobodnih poslova ponudili nekvalifikovanim radnicima (149), a prijavili su potrebe i za zapošljavanjem medicinskih sestara (51) i diplomiranih ekonomista (39).

Najmanje slobodnih poslova (po jedan) na birou rada u toku prošlog meseca bilo je za vozače lakih motornih vozila, montere-instalatere, inženjere drumskog saobraćaja.

U Ministarstvu za rad i zapošljavanje otkrivaju da se i u toku vanrednog stanja posredovanje u zapošljavanju obavljalo kontinuirano, za aktuelna slobodna radna mesta, kao i za poslodavce koji su u ovom periodu prijavili potrebe za popunjavanjem 2.123 slobodna radna mesta.

U tom periodu, 14.349 građana sa biroa radno je angažovano kroz različite oblike rada – zasnivanje radnog odnosa, pokretanje samostalne delatnosti, privremeno-povremeni poslovi.

Najveći broj onih koji su ostali bez posla, ističu u ministarstvu, uspeo je da podnese zahtev samostalno ili uz pomoć poslodavaca, knjigovodstvenih agencija ili trećih lica.

Inače, od 15. marta do 6. maja, kada je vanredno stanje ukinuto, na evidenciju NSZ elektronskim putem prijavilo se 12.856 nezaposlenih, zahteve za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti podnelo je ukupno 7.483 građanina i izdato je 4.877 uverenja iz evidencije o nezaposlenima.