Nemački investitori trostruko efikasniji od konkurenata u Srbiji, isplaćuju za trećinu veće plate

Nemačka je najvažniji trgovinski partner Srbije. Izvoz iz Srbije u Nemačku iznosio je u 2024. godini 4,27 milijardi evra, dok je uvoz iz Nemačke dostigao 5,14 milijardi evra. To je ukupno 9,41 milijarda evra ukupne trgovinske razmene tokom prošle godine.

Istovremeno je ukupna trgovina sa Italijom, na primer, dostigla 4,49 miljardi evra, dok je uvoz iz Kine u Srbiju stigao tokom 2024. godine do 5,11 milijardi evra, pokazuju podaci koji su početkom aprila predstavljeni grupi novinara iz Srbije koja je boravila u Frankfurtu i Berlinu u okviru projekta „Puls Evrope“.

Robna razmena između Srbije i Nemačke duplirana je u periodu od 2018. do 2024. godine. Dok je 2018. iznosila ukupno 4,67 milijardi evra, u 2020. je premašila pet milijardi, u 2022. je bila nadomak osam milijardi, da bi tokom poslednje dve godine premašila devet milijardi evra – tačnije 9,023 u 2023. godini i 9,411 u 2024, istakao je Aleksander Markus (Alexander), izvršni član Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore.

Srbija iz Nemačke najviše uvozi proizvode ili poluzavršene komponente za dalju obradu iz sektora mobilnosti (25 odsto), mašine i opremu, mehaničke alate, elektronsku opremu (25 odsto) i hemijske proizvode (11 odsto).

U Nemačku se iz Srbije najviše izvoze proizvodi iz sektora mobilnosti (51 odsto), zatim proizvodi od gvozdene rude i drveta, kao i hrana (po 11 odsto) i hemijski proizvodi (sedam odsto). Pritom više od dve milijarde evra dolazi od nemačkih investitora – žičane mreže, elektronika, automobili, tramvaji…

Najveći nemački investitori u Srbiji su Stada-Hemofarm sa 900 miliona evra, ZF Srbija sa 580 miliona i Lidl sa 460 miliona evra. Značajni su i Continental (183 miliona evra), Brose (180), Metro Cash&Carry (142), Messer Tehnogas AD (119).

“Ukupne strane direktne investicije iz Nemačke dostigle su u Srbiji iznos od oko šest milijardi evra, računajući od 2000. godine. Oko 80.000 radnih mesta kreiralo je 900 kompanija sa nemačkim kapitalom, a sektori sa najvećim investicijama su farmaceutska industrija, dobavljači automobilske industrije, maloprodaja i veleprodaja, kao i građevinski materijali”, naveo je Aleksander Markus.

On je napomenuo da nemačke kompanije u Srbiji prosečno isplaćuju za 31 odsto veće plate od proseka u celokupnom poslovnom sektoru, učestvuju sa 16 odsto u srpskom izvozu i ostvaruju za sedam procenata veću bruto dodatu vrednost od proseka u Srbiji.

“U pojedinim sektorima nemački investitori su tri puta efikasniji od svojih konkurenata”, posebno je naglasio predstavnik Nemačko-srpske privredne komore.

Nemački privrednici pesimistični

Poslovna klima u Nemačkoj krajem januara se poboljšala, prema anketi ifo instituta među 9.000 kompanija, ali su očekivanja zatim ponovo opala, a kompanije nastavile da budu pesimistične.

Kada je reč o iskustvima i očekivanjima nemačke privrede na stranim tržištima, u anketi koju je Nemačka privredna komora sprovela od 24. februara do 7. marta, sa 2.600 odgovora iz kompanija, samo 15 odsto anketiranih očekuje bolje poslovne izglede u 2025. godini, dok 62 smatra da će stanje ostati isto, a 23 odsto se boji gorih uslova za rad.

„Za region istočne i jugoistočne Evrope (bez EU zemalja), očekivanja su još ‘crnja’ – samo 10 odsto anketiranih očekuje poboljšanje poslovne klime, 65 odsto smatra da neće biti promena, a 25 odsto se pribojava pogoršanja“, rekao je Štefan Kegebajn (Stefan Kägebein), direktor Nemačke privredne komore za istočnu, jugoistočnu Evropu i južni Kavkaz, u susretu sa srpskim novinarima.

On je naglasio i da migracije trenutno imaju značajan uticaj na nemačko tržište rada. Tako, na primer, oko 27 odsto radne snage u Nemačkoj čine doseljenici, odnosno osobe koje nemaju nemačko poreklo. Projekcije govore da će do 2029. godine 300.000 radno sposobnih osoba godišnje napuštati ovu zemlju, pa je rast zaposlenosti moguć jedino zahvaljujući prilivu stranih državljana (osoba koje nisu nemačkog porekla).

Što se tiče regulative za Zapadni Balkan, pojednostavljen je pristup nemačkom tržištu rada za radnike iz šest zemalja Jugoistočne Evrope. Naime, potrebno je prethodno odobrenje Savezne agencije za zapošljavanje u okviru regulative za Zapadni Balkan, koje značajno ubrzava postupak dobijanja vize, a određena je (pre pregovora o novoj koalicionoj vladi) i fiksna kvota – do 50.000 boravišnih dozvola po kalendarskoj godini (za šest zemalja). Dozvole su raspodeljene po mesecima i nacionalnostima, a zahtevi se mogu obrađivati samo dok mesečna kvota za konkretnu nacionalnost nije iscrpljena.

Jednostavnije zapošljavanje u Nemačkoj svakako će uticati na dodatni “odliv mozgova” iz Srbije, koji prirodno usporava rast zemlje i ubrzava “odumiranje sela”. S druge strane, nemačke kompanije su do sada ulagale u Srbiju upravo zbog kvalifikovane i pouzdane radne snage.

Ipak, ovo je i prilika za mlade da pronađu adekvatan posao u inostranstvu, imajući u vidu da Srbija ima relativno visoku stopu nezaposlenosti mladih.