Neto merenje ili neto obračun – šta važi za prozjumere u ovoj godini?

Centar za unapređenje životne sredine zatražio je od Ministarstva rudarstva i energetike da objavi da li za domaćinstva koja tek treba da steknu status prozjumera, odnosno kupca-proizvođača električne energije, u ovoj godini važi pravilo neto merenja ili neto obračuna.

Kako su iz ove nevladine organizacije objasnili za Biznis.rs, problem je u tome što važeći Zakon o energetici sadrži više različitih rokova i ne daje jednoznačan odgovor da li za nova domaćinstva već od ove godine važi neto obračun.

Neto merenje je model po kojem domaćinstva koja su već u statusu kupca-proizvođača funkcionišu i za njih se to zasada neće menjati, a podrazumeva da postoji period tokom kojeg proizvođači predaju u sistem sve kilovat-časove električne energije koje proizvode ali ne potroše, a iz sistema uzimaju struju kada im je to potrebno. Obračunski period traje od 1. aprila jedne do kraja marta sledeće godine.

Neto obračun je model u kojem se svaki predati kilovat-čas u sistem obračunava po određenoj ceni i isplaćuje kupcu-proizvođaču, a obračunski period je jedan mesec.

„Tumačenje stručne javnosti na osnovu Zakona o energetici do sada je bilo da će rok za promenu modela za nove prozjumere biti od 2027. godine. Međutim, u javnosti su se pojavile neimenovane informacije iz resornog ministarstva po kojima neto obračun počinje da se primenjuje već od ovog januara“, objašnjava za Biznis.rs programski direktor Centra za unapređenje životne sredine Vladan Šćekić.

Zbog toga su zvanično zatražili informacije od samog Ministarstva i savetuju domaćinstva koja su tek u fazi planiranja izgradnje solarne elektrane da zasada odlože odluku, dok javnost ne bude dobila jasna i zvanična tumačenja nadležnih institucija o primeni zakona i rokovima.

„Ovaj savet ne znači odustajanje, već odgovorno ponašanje u situaciji u kojoj pravila još nisu dovoljno razjašnjena“, kaže Šćekić, navodeći da je Zakon o energetici napisan tako da se može tumačiti na više načina, a nijedan podzakonski akt koji bi trebalo ovu oblast bliže da odredi nije donet ni posle 14 meseci od usvajanja zakona.

Glavna nedoumica proizilazi iz odredbe zakona u kojoj se navodi da će neto merenje važiti za sva ona domaćinstva koja do kraja ove godine podnesu zahtev za prilagođenje mernog mesta, a to su svi oni koji su već izgradili solarnu elektranu.

„Naše tumačenje shodno tome je bilo da je ova godina prelazni period“.

Šćekić kaže da neto obračun kao model ima svoje mane ali da je pravi problem u tome što nije normiran.

„Ne postoje zakonske odredbe ni u okviru pravilnika ni podzakonskih akata bilo koje vrste o tome kako neto obračun funkcioniše i koja je otkupna cena električne energije za građane. Nema informacija o tome šta građane očekuje sa novim modelom i koliko godina će biti potrebno za povraćaj investicije“, ističe naš sagovornik.

Koji je obračun povoljniji za domaćinstva?

Ova dva modela, kako kaže, trenutno je nemoguće porediti po finansijskim efektima i kazati koji je za prozjumere povoljniji jer se ne zna cena po kojoj Elektroprivreda Srbije (EPS) otkupljuje električnu energiju.

Prema njegovim rečima, firmama EPS plaća 94 odsto od prodajne cene, ali oni imaju jedinstvenu tarifu nevezano od toga koliko potroše. Kod domaćinstva je drugačije jer postoje tri tarife.

„Ako se uzme 94 odsto od najjeftinije zelene tarife koja je ograničena na 350 kilovata, to bi bilo oko 4,5 dinara po kilovat-času. A bruto cena struje u najskupljoj crvenoj tarifi je 36 dinara. Ako tako bude, to se apsolutno neće isplatiti“, objašnjava Šćekić.

Svi prozjumeri koji su već na neto merenju ostaju u tom sistemu, mada ni tu nije tačno precizirano do kada. Prema informacijama iz resornog ministartva ovaj model važi do kraja eksploatacije solarne elektrane.

„To apsolutno ništa ne znači jer ne postoji nigde u zakonu definisano šta znači kraj eksploatacije solarne elektrane, da li je to posle perioda od 25 godina ili je to kada se pokvari inverter. Nemamo informaciju šta to tačno znači“, kaže on.

Konsultant za OIE Dejan Stojadinović za Biznis.rs kaže da se prema njegovim saznanjima rok za neto merenje završio sa krajem prethodne godine i da je od 2026. godine na snazi model neto obračuna.

„Iako određene odredbe Zakona o energetici ostavljaju prostor za tumačenje da će građani imati rok do kraja 2026. godine da uđu u sistem neto merenja, detaljna pravna analiza hijerarhije normi i stav Ministarstva rudarstva i energetike ukazuju na drugačiju realnost. Član 131, stav 1 postavlja imperativnu normu: Svi koji status steknu posle 1. januara 2026. automatski prelaze na novi model, odnosno neto obračun“, objašnjava Stojadinović.

Kako ocenjuje, neto obračun je nepovoljniji od neto merenja i funkcioniše tako što energiju koju kupac-proizvođač preuzme iz mreže plaća po redovnoj maloprodajnoj ceni, a energija koju preda mu biva plaćena po ugovorenoj otkupnoj ceni. U ovom trenutku nije jasno koliko će iznositi ugovorena otkupna cena za domaćinstva sa neto obračunom.