Neujednačen ekonomski rast u Srbiji: Beograd ne prednjači jedino u izvozu

Neujednačen ekonomski rast u Srbiji poslednjih decenija doprineo je produbljivanju već postojećih teritorijalnih nejednakosti. Regionalna polarizacija prisutna je na nekoliko nivoa – nerazvijeno područje, razvijeni centar i nedovoljno razvijena periferija.

Regionalni bruto domaći proizvod predstavlja primarni statistički indikator za merenje ekonomskih performansi regiona i efektivnosti regionalnih politika i programa usmerenih na redukciju jaza između regiona, ističe se u publikaciji Trendovi koju je u petak objavio Republički zavod za statistiku (RZS).

Od ukupnog BDP-a u 2023. godini najveći deo ostvaren je u Beogradskom regionu (43,3 odsto), zatim u Vojvodini (24,6 odsto), Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (17 odsto) i Južnoj i Istočnoj Srbiji (15,1 odsto).

„Ako se ima u vidu da Beogradski region obuhvata 3,7 odsto prostora na kome živi 24 odsto stanovnika Srbije, jasno je da je ujedno reč o regionu sa najvećim BDP-om po stanovniku – 1.331.000 dinara po stanovniku, odnosno 70,6 odsto više u odnosu na republički prosek. Sledi region Vojvodine, koji je neznatno ispod proseka Republike (za 0,1 odsto), zatim region Šumadije i Zapadne Srbije (za 37,9 odsto ispod proseka) i region Južne i Istočne Srbije (za 28,4 odsto ispod proseka)“, stoji u izveštaju.

Nivo razvijenosti regiona, meren prosečnim zaradama (bez poreza i doprinosa), kreće se u razmeri 1,5 : 1, pri čemu su najviše zarade zabeležene u Beogradskom regionu, spram Šumadije i Zapadne Srbije, gde su zarade najniže.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u periodu januar-jun 2025. godine u Beogradskom regionu iznosila je 134.616 dinara ili 126 odsto proseka Republike Srbije (107.179 dinara), u regionu Vojvodine je neznatno ispod republičkog proseka (101.055 dinara ili 94,3 odsto), dok su region Južne i Istočne Srbije i region Šumadije i Zapadne Srbije ostvarili 87 odsto i 84 odsto nacionalnog nivoa (92.676 i 90.346 dinara).

U svim regionima prosečna zarada beleži rast u odnosu na isti period prethodne godine, a najveće relativno povećanje ostvareno je u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, za 11,6 odsto.

U 75 opština prosečne zarade bez poreza i doprinosa bile su ispod 80 odsto proseka Republike, odnosno u pojedinim beogradskim opštinama prosečna zarada je bila više nego duplo veća u odnosu na opštinu Preševo (sa najnižom prosečnom zaradom – 72.842 dinara). Takođe, na začelju lestvice nalaze se opštine Bojnik, sa zaradom u proseku od 73.099 dinara, Vlasotince (74.592) i Crna Trava (75.921).

Кorelacija stope nezaposlenosti i stepena razvijenosti regiona veoma je visoka, pa u skladu s tim region Južne i Istočne Srbije, sa vrednošću stope nezaposlenosti od 12,8 odsto u periodu januar-jun 2025. godine, za 45,1 odsto prevazilazi prosek Republike Srbije (koji iznosi 8,8 odsto), nasuprot Beogradskom regionu, gde je stopa nezaposlenosti najniža (6,9 odsto, odnosno 22 odsto ispod nacionalnog proseka).

Takođe, kada je posredi stopa zaposlenosti, prednjači Beogradski region, sa stopom od 55,6 odsto ili 8,1 odsto iznad proseka Republike Srbije, dok je u regionu Južne i Istočne Srbije zabeležena najniža stopa – 46,7 odsto ili 9,2 odsto ispod republičkog proseka (koji iznosi 51,4 odsto).

„U periodu januar-jun 2025. godine Beogradski region beleži najveće učešće u ukupnoj zaposlenosti (27,4 odsto), uz istovremeno najmanje učešće nezaposlenih (20,9 odsto). Nasuprot tome, region Južne i Istočne Srbije ima najmanje učešće u ukupnoj zaposlenosti Republike Srbije (19,2 odsto), uz najveće učešće u ukupnoj nezaposlenosti (29,2 odsto), prema Anketi o radnoj snazi“, navedeno je u publikaciji.

Za razliku od drugih pokazatelja, Beogradski region u periodu januar-jun 2025. godine nema primat u ukupnom robnom izvozu Srbije (učešće iznosi 22,7 odsto).

Vojvodina prednjači sa učešćem u robnom izvozu od 32,6 odsto, a zatim slede Južna i Istočna Srbija (22 odsto) i Šumadija i Zapadna Srbija (21,2 odsto).

„Izvoz po stanovniku najbolje oslikava regionalne asimetričnosti, pa tako region Vojvodine, sa izvozom po stanovniku od 3.127 evra, za 25 odsto prevazilazi republički prosek i skoro dvostruko prevazilazi vrednost izvoza po stanovniku regiona Šumadije i Zapadne Srbije (1.952 evra), koji je za 22 odsto niži od republičkog proseka“, ističe se.

Region Vojvodine, kao vodeći izvoznik u periodu januar-jun 2025. godine, beleži u strukturi izvoza najveće učešće poljoprivredno-prehrambenih proizvoda (18,3 odsto), pre svega žitarica (29,4 odsto), pri čemu je najznačajniji izvozni proizvod kukuruz – 12,4 odsto izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.