Nezaposleni kao socijalni slučajevi – prosek naknade u Srbiji 833 evra, a u EU 13.308

Naknada za nezaposlene u Srbiji jedna je od najnižih u Evropi, korisnicima ne pruža praktično nikakvu zaštitu jer je osnovica postavljena jako nisko, obuhvat je mali, a prosečan isplaćeni iznos je 41 odsto ispod granice siromaštva.

Svrha naknade za nezaposlene trebalo bi da bude da osobama koje su izgubile posao omogući sigurnost u prihodima dok ne pronađu novo zaposlenje. Međutim, to u Srbiji nije slučaj jer sa prosečno isplaćenih 20.917 dinara u 2024. godini nezaposlene jedino gura daleko ispod granice siromaštva koja je u toj godini iznosila 35.606 dinara, kaže u razgovoru za Biznis.rs Sarita Bradaš, istraživačica Centra za dostojanstven rad.

Naknada za nezaposlene isplaćuje se iz doprinosa svakog zaposlenog radnika u Srbiji koji mesečno odvaja 0,75 odsto svoje plate u ove svrhe. Obaveza doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti na teret poslodavca ukinuta je 2019. godine, tako da su zaposleni od tada jedini finansijeri naknade koju primaju oni koji ostanu bez posla.

Ova naknada usklađuje se svake godine sa rastom inflacije u prethodnoj godini i od 1. februara najniža bruto naknada za slučaj nezaposlenosti iznosi 33.745 dinara, a u neto iznosu je to 22.170 dinara. Najviša bruto naknada je 78.226 dinara, a neto 51.394 dinara.

To znači da zaposleni koji izgubi posao ne može da primi naknadu veću od 51.394 dinara bez obzira na to koliku je platu imao pre toga. Ovaj iznos je više nego upola manji od prosečne zarade u Srbiji.

Srbija ima najnižu stopu doprinosa

Naknada za nezaposlenost je pravo po osnovu osiguranja i to pravo bi trebalo da ostvaruju svi koji su uplaćivali doprinose ukoliko ostanu bez posla, a naročito zbog toga što kod nas doprinose za nezaposlenost ne uplaćuju poslodavci, već samo zaposleni. Realnost je drugačija jer do nje mogu da dođu samo oni koji su bez posla ostali po osnovu tehnološkog viška.

U poređenju sa evropskim zemljama koje imaju obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti, Srbija sa 0,75 odsto ima najnižu stopu doprinosa. U Španiji je ova stopa, na primer, čak 7,95 odsto (1,65 odsto plaćaju zaposleni, a 6,3 odsto poslodavac).

Pored toga, osim Mađarske nijedna druga zemlja ne oslobađa poslodavce plaćanja doprinosa, a u devet od 20 država doprinose za nezaposlenost plaćaju isključivo poslodavci. Odlukom da se ukinu doprinosi za osiguranje za slučaj nezaposlenosti na teret poslodavca u 2019. godini, prihodi NSZ po ovom osnovu su smanjeni za 10,43 milijarde dinara, odnosno za 44 procenta.

Prema poslednje dostupnim podacima za 2024. godinu, od doprinosa za nezaposlenost prihodovano je nešto malo više od 25 milijardi dinara, što je činilo 85 odsto ukupnih prihoda Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Ipak, za novčanu naknadu je isplaćeno svega 10,6 milijardi dinara, odnosno 42 odsto sredstava od doprinosa za nezaposlenost, iznosi podatke naša sagovornica.

Sarita Bradaš ističe da bi na principima uzajamnosti i solidarnosti što veći broj nezaposlenih trebalo da bude zaštićen, a svedoci smo da se prikupljena sredstva iz doprinosa troše za druge namene: aktivne mere zapošljavanja, troškove NSZ, privremenu i posebnu naknadu.

Sve manje korisnika, sve niže naknade

„Broj korisnika naknade za nezaposlenost smanjuje se iz godine u godinu, ali za to nije jedini razlog, kako bismo prvo pomislili, smanjenje broja nezaposlenih već tome značajno doprinosi država koja regulativom smanjuje obima prava na naknadu za nezaposlenost. U odnosu na 2009. godinu u 2025. godini broj korisnika novčane naknade je smanjen za 66,1 odsto, dok je istom periodu broj nezaposlenih smanjen za 53,6 odsto“, kaže sagovornica.

Prema njenim rečima, pooštravanje kriterijuma za ostvarivanje ovog prava pored toga što je uticalo na smanjenje broja korisnika prava, praćeno je i smanjenjem iznosa naknade u odnosu na prosečnu zaradu – prosečan iznos neto naknade u 2010. godini iznosio je 35,2 odsto prosečne neto zarade, a u 2025. godini tek nešto više od petine (20,2 odsto).

Formula po kojoj se naknada računa i usklađuje postavljena je tako da ne može da održi tempo sa rastom zarada i njen udeo procentualno stalno opada u odnosu na prosečnu zaradu.

Na pitanje zbog čega se naknada za nezaposlene ne usklađuje sa godišnjim rastom zarada kada se doprinos plaća kao procentualni iznos zarade, sagovornica kaže da je ovo pitanje na mestu i da se čini logičnim da se usklađivanje vrši u odnosu na rast prosečne zarade budući da se lični koeficijent koji se koristi za određivanje visine naknade računa u odnosu na prosečnu godišnju zaradu u Republici.

Sam način usklađivanja za nezaposlene koji primaju naknadu, kako ističe, nije toliko važan bar iz dva razloga.

„Prvo, osnovica dnevne novčane naknade, a koja u sebi sadrži pripadajuće doprinose za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje, izmenama Zakona o zapošljavanju iz 2015. godine postavljena je veoma nisko, na 1.000 dinara (od 1. februara 2026. godine 1.507,12 dinara), tako da usklađivali je sa inflacijom ili sa rastom zarada nezaposleni koji primaju naknadu neće osetiti bitnu razliku“, smatra Bradaš.

Sa druge strane, promenu osnovice većina nezaposlenih neće ni osetiti budući da 62,3 odsto njih koji primaju naknadu to pravo ostvaruju u trajanju do godinu dana.

Formula po kojoj se obračunava iznos naknade, kako navodi, namerno je napravljena tako da potpuno obesmišljava to koliko je zaposleni izdvajao i svi oni se guraju prema minimalnom iznosu naknade, pre svega zbog veoma niske osnovice.

„Lični koeficijent se računa za poslednjih 12 meseci u odnosu na prosečnu zaradu u Srbiji što znači da osoba koja je imala zaradu na nivou proseka ima koeficijent jedan, ali će njena naknada biti na nivou 26 odsto prosečne zarade. Koji iznos je neko uplaćivao za doprinose i koliko dugo gotovo je bez uticaja na visinu naknade kod većine nezaposlenih“, kaže ona.

Dužina staža osiguranja ima uticaj na period u kojem će ostvarivati pravo na naknadu, pa tako onima koji su ostvarili od jedne do pet godina sleduju tri mesečne naknade, pola godine dobijaju oni sa stažom od pet do 15 godina, devet meseci za staž od 15 do 25 godina i 12 meseci za staž osiguranja duži od 25 godina.

Stopa rizika od siromaštva nezaposlenih u 2024. godini je iznosila 50,9 odsto zbog čega bi unapređenje položaja nezaposlenih, kao jedne od najugroženijih grupa stanovništva, trebalo da bude u fokusu politika zapošljavanja i socijalne politike. Nasuprot tome, kod nas se izmenama zakonodavstva ostvaraju uštede na račun najranjivijeg dela stanovništva.

„To nije slučaj samo sa nezaposlenima, isti obrazac se primenjuje i na korisnike novčane socijalne pomoći i korisnike dečijeg dodatka. Naknade nezaposlenima nisu i ne smeju biti instrument ucenjivanja, već način ostvarivanja prava na socijalnu sigurnost, a to pravo garantuju i naš Ustav i brojni međunarodni ugovori koje je država Srbija potpisala i time je u obavezi da ih primenjuje“, kaže Bradaš.

Manje naknade samo u Rumuniji, BiH i Turskoj

Koliko se u Srbiji, a koliko u drugim državama vodi računa o nezaposlenima pokazuju podaci Eurostata o naknadama po nezaposlenom.

U Srbiji je po nezaposlenom u 2022. godini za naknade izdvojeno 833 evra, dok je prosek EU 27 bio 13.308 evra. U 14 evropskih država za naknadu po nezaposlenom izdvaja se više od 12.000 evra (u rasponu od 12.352 na Malti do 33.628 u Austriji), u 14 zemalja od 2.000 do 10.000 evra (od 2.218 u Hrvatskoj do 9.947 u Švedskoj), a manje naknade od Srbije izdvajaju Rumunija (405), Bosna i Hercegovina (403) i Turska (231).

„Dakle, kod nas su na delu politike nebrige, a rekla bih i prezira prema najranjivijim pojedincima i pojedinkama u društvu“, smatra Bradaš.