Nikolić: Ekonomska šizofrenija na delu u svetu, regionu i Srbiji

Početkom 2025. globalna ekonomija je dostigla istorijski najviši nivo akumuliranih rizika neizvesnosti, a rezultat istovremenog delovanja više kriza -geopolitičkih, inflatornih, fiskalnih, tehnoloških i klimatskih – je konfuzija, upozorava ekonomista Ivan Nikolić u autorskom tekstu za stručni časopis Makroekonomske analize i trendovi (MAT), koji godinama i uređuje.

„Pri tome, sve je više apsurdnih, impulsivnih odluka, kako od strane kreatora politika, tako i od ostalih učesnika u društveno-ekonomskom sistemu…gubitak osećaja za negativne efekte, čak i sumanute ideje, poprimaju fatalne razmere“, upozorava Nikolić, koji u tekstu analizira carinsku politiku SAD, bojkot trgovinskih lanaca u Srbiji i regionu kao i blokadu nastave na domaćim fakultetima i srednjim školama.

Nikolić smatra da je sintagma „globalna ekonomska šizofrenija“ adekvatna metafora za opisivanje trenutnog stanja globalne ekonomije, koja se čini kontradiktornom i teško predvidivom.

Osvrćući se na pretnje predsednika SAD visokim sankcijama Kanadi i Meksiku, koje se nisu ostvarile, ali i uvođenje viših carinskih stopa Kini, Nikolić je ukazao da su te zemlje uvezane kroz globalne lance snabdevanja.

„Veće carine povećavaju troškove proizvodnje. Preusmeravanje lanca snabdevanja za kompanije zahteva dodatne troškove u novu infrastrukturu, logistiku i partnerstva. Taj proces je skup i dugotrajan. Ako kompanije suočene s visokim troškovima zbog carina smanje svoje profite, one mogu redukovati ulaganja u istraživanje i razvoj. Ovo može imati dugoročne negativne efekte na inovacije i konkurentnost. Kolebljivost i nedoslednost vezana za trgovinske politike zato direktno implicira smanjenje poverenja investitora i traženje alternativa što dovodi do usporavanja ekonomskog rasta“, ukazao je Nikolić u „Aktuelnostima“ u okviru februarskog izdanja MAT-a.

Bojkot nije oružje protiv inflacije

Svojevrsnu „šizofreniju“ prepoznaje i u bojkotu trgovinskih lanaca od strane potrošača u regionu i Srbiji,

„U neku ruku, šizofreno je to što je bojkot podstaknut i od strane pojedinih ministara, koji time ili priznaju svoju nemoć u borbi sa inflacijom ili, podilazeći građanima, i ne znaju da se na takav način, niko, nikada i nigde u istoriji nije dugoročno izborio sa visokim cenama“, ističe Nikolić, koji je i aktuelni kandidat za predsednika Saveta guvernera.

Predočava i da je u danima bojkota promet više nego prepolovljen, tako da je državna kasa, zbog manje naplaćenog PDV-a bila prvi gubitnik akcija bojkota, i dodaje da deluje kao da se ignoriše činjenica da bi učestali bojkot mogao da izazove otpuštanja, smanjenje investicija i eventualno usporavanje privrednog rasta.

„Kolektivni bojkot može privremeno smanjiti inflacioni pritisak kroz smanjenje potražnje, ali nije dugoročno rešenje za stabilizaciju inflacije. Posebno ne kod prehrambenih namirnica, jer je u proseku potrošačka korpa u segmentu hrane najpre refleksija egzistencijalnih potreba. Kupac se može odreći nabavke određenih proizvoda u toku nekog dana, ali će korpu dopuniti u obimu prosečne potrošnje drugim danima. U stvarnosti nije realan kolektivni asketizam ili autofagija. To je sumanuta ideja“, smatra Nikolić.

Pozivajući se na iskustva i kratkoročne efekte potrošačkih bojkota u Nemačkoj, Grčkoj, Španiji i Francuskoj, Nikolić navodi da efikasna kontrola inflacije zahteva šire ekonomske mere, uključujući adekvatnu monetarnu i fiskalnu politiku, kao i rešavanje strukturalnih problema u ekonomiji.

„Akcije bojkota prodavnica mogu biti snažno oruđe za potrošače da izraze svoje nezadovoljstvo i podstaknu promene. Međutim, važno je razumeti da su takve akcije samo jedan deo šire slike. Dugoročne promene zahtevaju saradnju između potrošača, trgovaca i države kako bi se osiguralo pravedno i održivo tržište“, zaključio je Nikolić.

Političke akcije ne moraju imati ekonomski smisao, ali…

Osvrćući se na aktuelne proteste i blokadu nastave na državnim fakultetima i delu gimnazija i srednjih škola, Nikolić upozorava da višemesečna blokada univerziteta i školstva može imati širok spektar negativnih efekata na društvo, ekonomiju i budući razvoj zemlje.

„Međutim, političke akcije ne moraju da imaju ekonomski smisao. Nekada im je efekat po ekonomiju ciljano negativan. To je čak i legitimno u političkoj borbi, jer se računa da se šteta naneta političkom protivniku ekonomski nadoknadiva. Problem nastaje kada se ta granica premaši“, piše Nikolić.

Navodi da je obrazovanje je ključni faktor u razvoju ljudskog kapitala i da je ključno sprečiti propuštanje obrazovanja kod dece i mladih, kako bi se izbegle dugoročne posledice po pojedince i društvo u celini.

„Obrazovanje je temelj ekonomije. Ono ne samo što povećava produktivnost i inovativnost, već doprinosi smanjenju siromaštva, jačanju institucija i poboljšanju kvaliteta života. Bez obrazovanja, dugoročni ekonomski napredak je nemoguć, ma ko da je na vlasti. Eksplicitna instrukcija za buđenje iz ove ‘kolektivne hipnoze'“, poručio je Nikolić u tekstu za MAT.