Niš među najpovoljnijim gradovima u Evropi prema ceni stanova

Pariz je, prema Deloitte Property Index 2024, bio najskuplji grad za kupovinu stana u Evropi 2023. godine, gde je kvadrat u proseku koštao 14.900 evra, dok ni u jednom od 69 evropskih gradova koje je obuhvatila analiza ove globalne konsultantske kuće kvadrat nije koštao manje od 1.000 evra u proseku.

Ima, međutim, i gradova gde se do stanova dolazi po daleko povoljnijim cenama – pa je tako Niš u Deloitte analizi svrstan među evropske gradove sa najnižim prosečnim cenama, sa 1.373 evra po kvadratu u prošloj godini. Poslednji podaci RGZ, međutim, ukazuju na to da neće dugo zadržati titulu najpovoljnijeg.

Kada je reč o „vrhu tabele“ Deloitte Property Index, iza Pariza nalazi se Tel Aviv sa takođe vrtoglavih 13.886 evra po kvadratu i Minhen sa 10.900 evra, dok su cene u rasponu od 7.500 do 10.000 evra po kvadratu zabeležene u samo tri evropska grada – užem centru Londona, Amsterdamu i Frankfurtu.

Sa druge strane, Niš zajedno sa Banja Lukom kao i grčkim gradom Patra, rumunskim Brašovom i mađarskim Đerom, spada u gradove sa najpovoljnijim kvadratima u Evropi.

„Ni u jednom od 69 evropskih gradova koji je obuhvaćen analizom nije zabeležena transakcija sa cenom nižom od 1.000 evra po kvadratu. Najniže prosečne transakcije zabeležene su u Patri (1.203 evra/m²), Nišu (1.373 evra/m²), Brašovu (1.618 evra/m²), Đeru (1.621 evra/m²) i Banja Luci (1.622 evra/m²)„, ističe se u tom izveštaju.

Značajan rast cena kvadrata u Nišu i Novom Sadu

Niš možda neće dugo biti u društvu najpovoljnijih – a jedan od razloga u korist takvog zaključka zabeležio je i Deloitte, pošto je jedan od najvećih gradova u Srbiji svrstan i među one sa najvećim godišnjim porastom prosečne cene kvadrata u Evropi u 2023. godini. Pri tome, nije i jedini naš grad na toj listi.

„Najveći godišnji porast cena transakcija zabeležen je u Marseju (+23,6 odsto), Alikanteu (+21,8 odsto), Nišu (+21,5 odsto Srbija), i Novom Sadu (+20,9 odsto). Veoma visoka godišnje stope rasta, veće od 15 odsto, zabeležene su i u poljskom Vroclavu, mađarskom Debrecinu i grčkom Solunu“, ukazali su autori Deloitte Property Index 2024.

Republički geodetski zavod je, inače, u junu objavio podatke o kretanju cena nekretnina za prvi kvartal ove godine, koji ukazuju da se cene kvadrata u Nišu za sada kreću na nivou prošlogodišnjih, pa se za novogradnju u proseku plaća 1.475 evra, a za starogradnju 1.208 evra po kvadratu. Niška novogradnja, pri tome, skuplja je za oko 100 evra po kvadratu u odnosu na poslednji kvartal prošle godine.

Kada je reč o Novom Sadu, za novogradnju se u prvom kvartalu ove godine plaćalo 1.935 evra ili gotovo 200 evra više nego u istom periodu prošle godine, dok se starogradnja „drži“ na praktično istom nivou, odnosno na 1.932 evra po kvadratu.

Koliko godišnjih plata nam treba za novi stan?

Deloitte Property Index 2024 uporedio je cene kvadrata u okviru transakcija u posmatratim gradovima u odnosu na nacionalni prosek, i pokazalo se da je najveća razlika u ceni zabeležena u Francuskoj, gde je kvadrat u glavnom gradu četiri puta skuplji od „nacionalnog proseka“.

„Na drugom kraju skale nalazi se niz gradova u kojima je prosečna cena niža od nacionalnog proseka, kao što su Đer (62,2 odsto proseka Mađarske), Ostrava (64,5 odsto proseka Češke), Grac (76,4 odsto proseka Austrije) ili Niš, koji je na 80,9 odsto prosečne cene u Srbiji“, stoji u toj analizi.

Autori zato konstatuju da su glavni gradovi većine zemlje „daleko najznačajnija i najveća tržišta“, a među glavnim gradovima sa najvećim rastom cena u 2023. našao se i Beograd sa 2,9 odsto, što je ipak daleko od Budimpešte, gde su cene kvadrata u tom periodu porasle 11,2 odsto.

O tome koliko je skupo pokušavati da se skući u nekom od glavnih gradova Evrope govori i istraživanje o pristupačnosti stanova izračunato preko broja godišnjih zarada koje treba izdvojiti za kupovinu stana.

Prema tabeli koja prati ovo istraživanje, za kupovinu stana u Beogradu potrebno je uštedeti gotovo 11 bruto godišnjih zarada.

Kupac u Amsterdamu, sa druge strane, mora da uštedi 15,1 prosečno bruto godišnje plate da priušti dom po prosečnoj ceni, što je 0,7 manje nego prošle godine. „Uprkos tome, Amsterdam ostaje najmanje pristupačan grad na osnovu odnosa bruto prihoda i cene kvadratnog metra“, ističu autori analize.

Na ovoj rang listi, Amsterdam slede Prag i Atina dok ljudi u Bratislavi, Dablinu, Beogradu, Budimpešti, Ljubljani i drugim gradovima moraju da uštede od osam do 13 bruto prosečnih godišnjih plata kako bi sebi priuštili novi stan, podaci su Deloitte Property Index 2024.