Niska primanja odlažu penzionisanje u Srbiji, u Nemačkoj manjak radnika

Nemačka se suočava sa neobičnim preokretom u svetu rada, a najnovije istraživanje Ekonomskog instituta (IW), koje je objavio nedeljni list Die Welt, ukazuje na rastući trend među zaposlenima koji razmišljaju o produženju radnog veka i nakon dostizanja starosne granice za penzionisanje.

Prema podacima iz ovog istraživanja, jedna trećina nemačkih radnika ozbiljno razmatra mogućnost da nastavi sa radom, što otvara nove perspektive, ali i izazove za privredu.

Zanimljivo je da ovaj trend nije jednako prisutan među svim starosnim grupama. Naime, radnici stariji od 55 godina mnogo češće razmatraju mogućnost da ostanu na poslu u odnosu na mlađe generacije, konkretno one ispod 30 godina. Ovo sugeriše da stariji radnici, koji već imaju značajno iskustvo i stabilnost u karijeri, osećaju veću motivaciju da ostanu aktivni na tržištu rada.

Jedan od ključnih faktora koji utiču na ovu odluku jesu stručne kvalifikacije i pozicije koje zaposleni zauzimaju. Istraživanje pokazuje da su ljudi na rukovodećim pozicijama ili oni sa višim obrazovanjem spremniji da produže svoj radni vek. S druge strane, radnici s nižim stepenom obrazovanja i bez upravljačkih funkcija retko razmatraju ovu opciju.

Jedan od iznenađujućih rezultata studije je to što finansijski aspekti nisu igrali presudnu ulogu u odluci radnika da produže rad.

Vlada već razmatra predlog stimulativnih paketa koji bi podstakli radnike da odlože penzionisanje.

Jedan od predloga je uvođenje bonusa za radnike koji odluče da ostanu na svojim pozicijama nakon što dostignu starosnu granicu za penzionisanje. Ovaj predlog deo je šireg plana za ublažavanje ekonomske krize, ali još uvek čeka odobrenje nemačkog parlamenta.

Ukoliko bude prihvaćen, mogao bi pomoći u očuvanju kvalifikovane radne snage i pružiti nemačkoj ekonomiji neophodni podsticaj.

Predsednik Centra za dostojanstven rad i naučni saradnik Instituta za radno pravo iz Beograda Mario Reljanović u razgovoru za Biznis.rs kaže da, kada je reč o Srbiji i odlaganju odlaska u penziju, uticaj aktivnih penzionera na ukupno tržište rada je za sada mali.

“Ipak, uticaj rada najstarijih građana je statistički gledano merljiv – vide se, na primer, efekti povećanja starosne granice za odlazak u penziju kod žena, koja postepeno raste već desetu godinu. U budućnosti bi potencijalno moglo doći do nekog većeg uticaja, naročito imajući u vidu deficite izvršilaca više radnih profila koji postoje na tržištu rada, a zbog kojih poslodavci odustaju od stereotipa da starije radnike nije dobro angažovati jer su manje produktivni”, navodi Reljanović.

Veći broj penzionera u Srbiji odlučuje se da radi i posle takozvanog navršenja radnog veka (65 godina života). Razlozi za to su višestruki, ali se uglavnom svode na materijalne, odnosno finansijske.

“Za najveći broj penzionera odlazak u redovnu starosnu penziju podrazumeva drastičan pad u prihodima domaćinstva. To se podjednako odnosi i na penzionere sa niskim, kao i na one koji su tokom radnog veka imali visoka primanja. Naravno, uz najviše penzije se može relativno dobro živeti, ali je procenat penzionera koji ih primaju dosta nizak. Dakle, njihov kućni budžet trpi jak pad koji oni pokušavaju da kompenzuju radeći poslove koje su do tada radili ili radeći na poslovima koji su primereni njihovom zdravstvenom stanju i sposobnostima, obično su to neki lakši poslovi”, ocenjuje naš sagovornik i dodaje da je kod nas zanemaren i onaj drugi aspekt koji ljude tera da ostanu aktivni i nakon penzionsanja, a to je socijalna komponenta.

U mnogim državama postoje programi koji podrazumevaju „stepenasto penzionisanje“, odnosno postepeni prelazak iz radne aktivnosti u radnu neaktivnost, kako bi budući penzioneri to lakše prihvatili.

“Kod nas takvog nečeg nema, pa se mogu susresti i ljudi koji rade ne samo zbog činjenice da su im potrebni dodatni prihodi, nego i zato što se teško nose sa mišlju da više ne mogu da daju svoj doprinos poslodavcu i zajednici, odnosno da ne mogu da se ostvare na radu samo zbog navršenog broja godina”, kaže predsednik Centra za dostojanstven rad i naučni saradnik Instituta za radno pravo Mario Reljanović.

Ukoliko bi ipak trend odlaganja penzionisanja išao bržim tempom uzlaznom linijom u Srbiji, naš sagovornik kaže da bi ovakav razvoj situacije svakako mogao da utiče povoljno po ukupno tržište rada, ali bi istovremeno značio još teži ulazak na tržište rada mladim radnicima, kojima je već dugo vremena otežan i bez dodatnog faktičkog produženja radnog veka starijih radnika.