Nova EU pravila za ambalažu ozbiljan izazov za srpsku konkurentnost

Srpski izvoznici na tržište Evropske unije moraće sledeće godine da prilagode svoje poslovanje novoj evropskoj regulativi po pitanju ambalaže i ambalažnog otpada za koju se ocenjuje da je najveće pooštravanje u industriji u poslednje tri decenije.

Evropska Uredba promeniće način na koji se proizvodi, sakuplja, dizajnira i reciklira svaka flaša, kesica, tegla, limenka ili kutija i postaje obavezna od avgusta 2026. godine, ne samo za sve države članice, već i za sve proizvođače i distributere iz Srbije koji robu prodaju u EU, kao i one koji ambalažu koriste ili uvode na domaće tržište.

Predstavnici industrije, reciklažnog sektora, komunalnih sistema, operatera, instituta, lokalnih samouprava i eksperata u Srbiji jednoglasni su u oceni da Srbija za to nije spremna i da je pitanje da li će biti u stanju da na vreme prilagodi sistem sakupljanja ambalaže kako bi uspela da usvoji nova pravila EU o upravljanju ambalažom i ambalžnim otpadom.

Alijansa za cirkularna pakovanja ocenjuje da Srbija trenutno nema infrastrukturu, nema nacionalni registar ambalaže, nema primarnu selekciju, nema sortirne kapacitete, nema laboratorije za procenu reciklabilnosti, nema evidenciju uz koju se materijal može pratiti – od proizvodnje, preko potrošača, do reciklaže.

U Srbiji se reciklira samo 15,45 odsto komunalnog otpada (EU prosek 49 procenata). Samo 28 odsto građana ima pristup usluzi recikliranja, dok 13,6 procenata celokupnog otpada završava van sistema – na ulicama, u reci, u prirodi, na divljim deponijama. Primarna selekcija skoro da ne postoji, a laboratorijska provera reciklabilnosti ambalaže ne postoji uopšte.

Kako je upozoreno na racionici koju je organizovala Alijansa za cirkularna pakovanja, ovde nije reč o „samo još jednoj direktivi“, već je u pitanju najveća promena u oblasti ambalaže u poslednjih 30 godina, koja će direktno uticati na industriju hrane, pića, hemije, farmacije, trgovine, kao i na uvozno-izvozni sektor, logistiku, reciklere i komunalna preduzeća.

„Jedan od ključnih izazova jeste to što Srbija nema kontrolu nad svim tokovima materijala, ni način da obezbedi reciklat koji će od 2030. postati zakonski obavezan u svakoj ambalaži koja se plasira na EU tržište. Od 2030. nijedna ambalaža s manje od 70 odsto reciklabilnosti neće smeti da uđe na evropsko tržište“, navedeno je.

Struka je ukazala na pet tema koje će odlučiti da li Srbija može da ispuni ove obaveze. To su obavezni procenat reciklata u ambalaži, klasifikacija reciklabilnosti, reforma sistema produžene odgovornosti proizvođača (EPR), uvođenje depozitnog sistema (DRS) i infrastruktura kao preduslov za primenu bilo kog modela.

„Ovo više nije tema ekologije, već konkurentnosti privrede, pozicije Srbije na evropskom tržištu i opstanka domaćih proizvođača u narednoj deceniji. Industrija je pružila ruku državi – sada je očekuje konkretan odgovor“, upozoravaju iz ovog sektora i pozivaju državu da preuzme aktivnu ulogu kao regulator i garant sistema.