Nova pravila za najveće zagađivače – Elektronske dozvole, stroži nadzor i podsticaji za dekarbonizaciju

Skupština Srbije usvojila je Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, kojim se unapređuje sistem zaštite životne sredine i domaće zakonodavstvo usklađuje sa propisima Evropske unije.

Novim zakonskim rešenjima predviđeni su pojednostavljenje i digitalizacija postupka izdavanja integrisanih dozvola, jačanje inspekcijskog nadzora, veća transparentnost i učešće javnosti.

Srbija je još 2004. godine započela uspostavljanje sistema integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja životne sredine, ali je njegova primena u praksi ostala ograničena. Novim zakonom uvodi se elektronski sistem izdavanja dozvola, precizno se definiše obaveza primene najboljih dostupnih tehnologija i stroži inspekcijski nadzor, piše RTS.

Ministarka zaštite životne sredine Srbije Sara Pavkov navodi da mora da bude mnogo intenzivnije.

„To su tri aspekta. Da pojačamo broj inspektora, na čemu intenzivno radimo po pitanju sistematizacije, da ih bolje obezbedimo, da podižemo kapacitete, na čemu takođe intenzivno radimo i da što više transponujemo direktive EU do nivoa, ne samo zbog godišnjeg izveštaja nego do nivoa koji će biti lako razumljiv i primenljiv na lokalu i to nam je jedna od suština i za ovaj zakon“, kaže Pavkov.

Ona dodaje da može da bude ambiciozno pozitivna i da kaže da oko 2030, odnosno posle te godine, oni mogu da očekuju da većina bude obuhvaćena ovim dozvolama.

Integrisana dozvola je odobrenje koje država izdaje velikim postrojenjima ako u procesu proizvodnje primenjuju najbolje dostupne tehnologije koje ispunjavaju stroge uslove zaštite životne sredine.

Zakon je usklađen sa Direktivom EU o industrijskim emisijama čija su pravila usmerena ka sprečavanju ili smanjenju emisija u vazduh, vodu i zemljište, smanjenju otpada, promociji cirkularne ekonomije i dekarbonizacije.

Pavkov ističe da će, uzimajući u obzir da će biti veliki namet i po pitanju karbon takse za određene privredne grane, ne svih tih operatora, ali određenih da, biti pripremljeni podsticaji sledeće godine.

„Kroz vraćanje tih taksi od ugljenika koje će biti prihodovane određenih operatora kroz podsticaj države nazad za projekte dekarbonizacije, da oni mogu da primene i najbolje dostupne tehnike i tehnologije i sisteme energetske efikasnosti i bolje prečišćavanje otpadnih voda i da integrišu više obnovljivih izvora energije“, dodaje Pavkov.

Sistem integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja u Evropskoj uniji razvija se već 30 godina.

Hristina Vojvodić, pravni savetnik Platforme za društveni razvoj i inovacije, kaže da je važno to da u EU, kada govorimo o efektivima direktive o industrijskim emisijama koja se ovde transponuje, oni mogu reći da je u periodu od 2010. do 2023. primena ove direktive značajno smanjila emisije sumpor-dioksida i azotnih oksida.

„Emisija sumpor-dioksida za nekih 75 odsto, azotnih oksida za 60 odsto. To su zaista dobri efekti primene propisa koji su nažalost za isti taj period kod nas izostali“, dodaje Vojvodić.

Industrijska postrojenja koja podležu režimu izdavanja integrisanih dozvola predstavljaju najveće pojedinačne izvore zagađenja. U Srbiji dve trećine postrojenja posluje bez integrisane dozvole, dok postupci izdavanja dozvola često traju godinama.