Nova pravila za tretman medicinskog otpada

Nova pravila o upravljanju medicinskim otpadom doneta su zajedničkom odlukom ministarstava zdravlja i zaštite životne sredine, čime je preciznije uređeno kako zdravstvene ustanove i srodne institucije treba da postupaju sa ovom specifičnom vrstom otpada.

Propis detaljno definiše obaveze svih učesnika u sistemu – od onih koji otpad stvaraju do onih koji ga skladište, transportuju i tretiraju.

U fokusu pravilnika nalazi se plan upravljanja medicinskim otpadom, dokument koji svaka zdravstvena ustanova mora da donese u skladu sa zakonom. Ovim planom se uređuje čitav proces – od nastanka otpada do njegovog konačnog zbrinjavanja. Pravila se odnose ne samo na bolnice i domove zdravlja, već i na laboratorije, istraživačke centre, veterinarske ustanove, kao i na aktivnosti poput kućnog lečenja i održavanja medicinske opreme.

Istovremeno, određene vrste otpada ostaju van domašaja ovog pravilnika. To se pre svega odnosi na radioaktivni medicinski otpad i radiološke materijale, koji su regulisani posebnim propisima zbog svoje specifične prirode i rizika.

Posebna pažnja posvećena je infektivnom otpadu, koji zbog prisustva mikroorganizama može predstavljati opasnost po zdravlje ljudi.

Detaljno su razvrstane i druge kategorije otpada – od onog koji sadrži teške metale i živu, preko boca pod pritiskom koje mogu eksplodirati pri visokim temperaturama, do oštrih predmeta poput igala i skalpela. U posebnu grupu svrstava se i patoanatomski otpad, koji obuhvata tkiva, organe i druge biološke materijale nastale tokom medicinskih procedura.

Novi propis uređuje i finansiranje, zaštitu na radu i tretman otpada

Pored klasifikacije, pravilnik precizira i načine tretmana otpada. Jedan od najvažnijih segmenata odnosi se na sadržaj plana upravljanja otpadom. Ustanove su dužne da u ovom dokumentu prikažu kako sprečavaju nastanak otpada, koje vrste i količine generišu, kao i kako ga razvrstavaju, pakuju, obeležavaju i privremeno skladište. Plan mora da obuhvati i unutrašnji transport otpada, kao i predviđene metode njegovog tretmana.

Poseban akcenat stavljen je na organizaciju rada i odgovornost zaposlenih. U planu se precizira broj angažovanih radnika, njihove obaveze, kao i mere zaštite na radu. To uključuje korišćenje lične zaštitne opreme, ali i prevenciju povreda, naročito onih izazvanih oštrim predmetima, kao i sprečavanje infekcija.

Finansijski aspekt takođe je deo plana. Ustanove su u obavezi da procene godišnje troškove upravljanja otpadom, uključujući nabavku opreme, transport, skladištenje, tretman i administrativne troškove.

Poseban akcenat stavljen je na sam početak tog procesa – mesto nastanka otpada. Upravo tu se sprovode mere koje treba da smanje količinu otpada, ali i da ublaže njegova opasna svojstva. Cilj je da se već u startu spreči stvaranje rizičnih materijala ili da se njihova štetnost svede na minimum.

Nova pravila ne zaobilaze ni situacije u kojima medicinski otpad nastaje van zdravstvenih ustanova. Otpad koji se generiše tokom kućnog lečenja, intervencija hitne pomoći ili drugih terenskih usluga takođe ulazi u sistem kontrolisanog upravljanja i podleže istim pravilima kao i otpad iz bolnica ili laboratorija.

Sankcionisanje mešanja otpada i nepravilnog pakovanja

Kada je reč o sakupljanju i razvrstavanju, propis insistira da se ovaj posao obavlja odmah na mestu nastanka otpada. Svaka vrsta otpada mora se odvojiti i smestiti u ambalažu koja odgovara njenim osobinama, količini i načinu daljeg rukovanja. Klasifikacija se vrši prema važećim propisima, pri čemu se opasan otpad dodatno razvrstava prema poreklu, sastavu i stepenu rizika.

Jedno od važnih pravila jeste da se mešanje različitih kategorija otpada strogo sankcioniše. Ukoliko se bezopasan otpad nađe zajedno sa opasnim, automatski se tretira kao opasan.

Posebna pravila važe za tečne vrste otpada, koje se moraju pakovati u potpuno nepropusne posude kako bi se sprečilo curenje ili prosipanje. Takođe, boce pod pritiskom moraju se prethodno deaktivirati pre nego što krenu u dalji transport, zbog rizika od eksplozije.

Nova pravila uređuju i ono što se dešava nakon što je medicinski otpad pravilno razvrstan i upakovan – njegovo kretanje kroz zdravstvenu ustanovu, privremeno zadržavanje i konačno preuzimanje od strane ovlašćenih operatera.

Pre nego što bude preuzet ili transportovan van ustanove, medicinski otpad može se privremeno skladištiti na mestu nastanka. Za ustanove koje generišu minimalne količine otpada i nemaju posebne prostorije, propis predviđa alternativu – upotrebu sekundarnih posuda koje moraju biti nepropusne, zatvorene i jasno označene.

Infektivni otpad i tokom skladištenja mora biti izolovan tako da se spreči direktan kontakt sa osobljem, a njegovo naknadno prepakivanje nije dozvoljeno.

Mogućnost izvoza ako nema uslova za tretman u zemlji

Kada je reč o transportu van ustanove, pravila su još stroža. Medicinski otpad koji proizvođač ne obrađuje sam mora biti predat licima koja imaju dozvolu za njegovo sakupljanje i transport. Ovaj otpad dalje preuzima ovlašćeni operater koji raspolaže postrojenjem za skladištenje ili tretman.

Završni deo pravilnika usmeren je na jednu od najosetljivijih faza – način na koji se medicinski otpad obrađuje kako bi se uklonile njegove opasne karakteristike i bezbedno zbrinuo.

Propis predviđa da ovaj posao može obavljati sam proizvođač otpada ili ovlašćeni operater, ali isključivo uz odgovarajuću dozvolu nadležnih organa.

Kada je reč o metodama, predviđen je čitav spektar postupaka – od spaljivanja u specijalizovanim postrojenjima, preko kombinovanog sagorevanja, do savremenih tehnika poput sterilizacije uz usitnjavanje otpada. Izbor metode zavisi od vrste otpada i tehničkih mogućnosti, a naglasak je na primeni savremenih tehnoloških rešenja koja obezbeđuju maksimalnu bezbednost.

U slučajevima kada u Srbiji ne postoje uslovi za adekvatan tretman pojedinih vrsta opasnog medicinskog otpada, predviđena je mogućnost njegovog izvoza. Takav transport mora se sprovoditi u skladu sa propisima koji regulišu prekogranično kretanje otpada.