Nove cene u državnim domovima za stare od 1. februara

Državni domovi za smeštaj odraslih i starih lica u Srbiji od 1. februara rade po novim cenovnicima. Usluge smeštaja su nakon višegodišnje stagnacije ponovo poskupele, što predstavlja drugo povećanje cena u poslednje dve godine.

“Cene su usklađene, odnosno povećane, i to je drugo poskupljenje smeštaja u poslednje dve godine. Prethodno je bilo 1. februara 2025, a pre toga su cene mirovale od 2015. godine”, kaže za Biznis.rs Nadežda Satarić, predsednica UO Udruženja „Snaga prijateljstva-Amity“ i magistar socijalne politike.

Nove, korigovane cene objavljene su u zvaničnom rešenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i odnose se na sve domove i gerontološke centre u Srbiji.

“Nakon poskupljenja osnovne cene u državnim domovima se kreću između 37.000 i 70.000 dinara mesečno. One zavise od grada ili opštine u kojoj se nalazi ustanova, broja korisnika u sobi i stepena podrške koju korisniku treba pružiti. Za one koji su 24 sata zavisni od nege i pomoći drugog lica cene su veće, a za one koji su samostalno funkcionalni one su niže”, navodi Satarić.

Naime, osnovne cene smeštaja se uvećavaju za:

• 50 odsto ako je korisnik smešten u jednokrevetnoj garsonjeri ili apartmanu
• 45 odsto u dvokrevetnim apartmanima sa jednokrevetnim sobama
• 35 odsto u dvokrevetnim garsonjerama i dvokrevetnim apartmanima
• 30 odsto u dvosobnim apartmanima i dvokrevetnim sobama
• 20 odsto ako su korisnici smešteni u jednokrevetnim sobama

Naša sagovornica objašnjava da ukoliko korisnici nisu u mogućnosti da ličnim sredstvima plate kompletan smeštaj, a to se ne obezbedi ni uz participaciju srodnika koji su po zakonu dužni da učestvuju u izdržavanju, razliku do pune cene smeštaja pokriće država iz budžeta.

“Isti je slučaj i sa korisnicima koji nemaju lična primanja niti srodnike koji su u obavezi da učestvuju u izdržavanju – ceo trošak smeštaja snosi država i tako će biti i nakon ovog najnovijeg poskupljenja”, dodaje ona.

U državnim domovima 10.000 mesta – liste čekanja najduže u Beogradu i Novom Sadu

Kada je reč o kapacitetima, Satarić navodi da u državnim domovima ima skoro 10.000 mesta. Starije osobe (65 i više godine) zauzimaju 85 odsto kapaciteta, dok 15 odsto zauzimaju odrasle obolele osobe uzrasta od 26 do 64 godine starosti.

“Ti kapaciteti svakako nisu dovoljni, imajući u vidu sve veći udeo najstarijih u ukupnoj populaciji Srbije. I privatni domovi raspolažu kapacitetom nešto većim od 10.000 mesta, ali oni formiraju cene na osnovu ekonomskih i tržišnih parametara i otuda su kod njih znatno više”, ukazuje naša sagovornica.   

Kako ističe, liste čekanja za državne domove su dosta duge, a prema saznanjima ovog udruženja najduže su u Beogradu i Novom Sadu.

“Za osobe koje žive sa nekim oblikom demencije, a pokretne su, gotovo je nemoguće dobiti mesto u državnom domu bez dve-tri godine čekanja. Mnogi to i ne dočekaju. Situacija bi se svakako poboljšala ako bi država ponovo sklopila sporazum sa zainteresovanim privatnim domovima za upućivanje korisnika koji dugo čekaju na smeštaj u državnim ustanovama i da onda, po potrebi, država učestvuje u finansiranju njihovog smeštaja”, ocenjuje Satarić.

Ona smatra da bi se za mnoge starije u Srbiji odlazak u dom odložio ili potpuno izbegao kada bi lokalne samouprave izdvajale više novca za razvoj dnevnih usluga u zajednici.

“Posebno nam nedostaju dnevni boravci i predah smeštaji za osobe koje žive sa demencijom i savetovališta za srodnike koji brinu o njima. Gerontodomaćica za uslugu pomoć u kući je nedovoljno i u gradovima i opštinama gde usluga funkcioniše tokom cele godine, dok u nekim opštinama usluga funkcioniše šest ili devet meseci godišnje, a u pojedinim uopšte nije razvijena, uprkos činjenici da potrebe postoje”, ističe Satarić.

U Beogradu se, kaže, na gerontodomaćice za pomoć u kući čeka i duže od dve godine, dok istovremeno oni koji su imali sreće da uslugu dobiju ne plaćaju ni dinar, bez obzira na svoj materijalni status.

“Možda bi od participacije u ceni od platežno sposobnih korisnika mogao da se obezbedi – plati ili zaposli veći broj gerontodomaćica, čime bi se povećao i obuhvat korisnika”, navodi Satarić i dodaje da pitanje dugotrajne nege starijih i zavisnih osoba u Srbiji nije na celovit način rešeno.

“Dok se to ne uradi susretaćemo se sa sve većim izazovima u zbrinjavanju starijih zavisnih osoba”, zaključuje naša sagovornica.