Nove mere protiv pranja novca – stroža pravila za gotovinske transakcije

Najnovije izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma koje je Skupština Srbije usvojila 27. novembra uvode striktna ograničenja za primanje gotovine u iznosima od 10.000 evra ili više, uključujući transakcije kao što su prodaja nepokretnosti i ugovori o zajmu.

“Najnovije izmene zakona donose nekoliko novina, u čijim predlozima su učestvovali svi nadzorni i regulatorni organi, kao i organi represije, tužilaštva i drugih relevatnih institucija, a koje uključuju proširenje definicije stvarnog vlasnika, uvođenje pojma finansiranja širenja oružja za masovno uništenje i dodatne obaveze za pružaoce platnih usluga”, kaže za Biznis.rs predsednik Komisije za hartije od vrednosti Marko Janković.

Takođe, pojačane su mere za sprečavanje zloupotreba u vezi sa gotovinskim transakcijama, a uvedeni su i stroži uslovi za prenos novčanih sredstava bez adekvatne identifikacije.

“Jedna od glavnih novina je zabrana plaćanja gotovinom u iznosima od 10.000 evra ili više za transakcije kao što su kupoprodaja nepokretnosti ili pozajmice. Ova mera ima za cilj da smanji mogućnost prikrivanja porekla sredstava i da poveća transparentnost u finansijskim transakcijama. Građani bi trebalo da budu svesni da sve veće gotovinske transakcije moraju biti obavljene preko bankovnih računa”, navodi Janković.

Prema njegovim rečima, građani koji koriste usluge kreditnih institucija, uključujući banke, društva za osiguranje i pružaoce usluga povezane sa digitalnom imovinom, mogu očekivati detaljnije provere i veću pažnju posvećenu identifikaciji i praćenju transakcija (KYC).

“Ovo znači da će biti potrebno pružiti više informacija pri otvaranju računa ili obavljanju većih transakcija. Takođe, osobe koje sklapaju ugovore o pozajmici u gotovini treba da vode računa da iznos ne prelazi zakonski limit, kako bi izbegle sankcije”, ističe predsednik Komisije za hartije od vrednosti.

Izmene zakona, kako kaže, uvode jasno ograničenje za primanje gotovine u iznosima od 10.000 evra ili više, uključujući transakcije kao što su prodaja nepokretnosti i ugovori o zajmu.

“Sva plaćanja koja prelaze ovaj iznos moraju biti izvršena preko bankarskog računa, čime se onemogućava izbegavanje praćenja tokova novca i prikrivanja izvora sredstava. Cilj ove mere je povećanje transparentnosti i sprečavanje pranja novca u oblastima koje su ranije bile manje regulisane. Kaznene odredbe za kršenje ovih pravila predviđaju novčane kazne za fizička lica u rasponu od 5.000 do 50.000 dinara, dok pravna lica i druge institucije koje ne poštuju zakon mogu biti suočene sa značajno većim sankcijama, uključujući visoke novčane kazne i administrativne mere”, objašnjava Janković.

Na pitanje gde je naša zemlja kada je reč o borbi protiv pranja novca, on kaže da Srbija kontinuirano unapređuje pravni okvir i institucionalne kapacitete u skladu sa međunarodnim standardima i preporukama.

“Borba protiv pranja novca je sveobuhvatan proces koji zahteva saradnju svih relevantnih institucija, a aktivnosti se usmeravaju na prepoznavanje i suzbijanje rizika u skladu sa nacionalnom procenom rizika. U tom smislu, Komisija za hartije od vrednosti ima nadležnost da prati i nadzire rad učesnika na tržištu i u segmentu koji se tiče sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma”, napominje Janković.

Komentarišući institucije koje imaju ključnu ulogu u otkrivanju pranja novca, naš sagovornik kaže da u samom postupku ne samo otkrivanja, već i preventivnog delovanja, važnu ulogu imaju pre svega finansijsko-obaveštajna agencija – Uprava za sprečavanje pranja novca, Narodna banka Srbije kao nadzorni i regulatorni organ finansijskih institucija, Komisija za hartije od vrednosti kao regulator i nadzor učesnika na tržištu kapitala, kao i tužilaštvo i policija.

“Njihova saradnja i razmena informacija su od bitnog značaja za otkrivanje i sprečavanje pranja novca”, zaključuje predsednik Komisije za hartije od vrednosti Marko Janković.