Novi budžet, tri kredita od Saudijske Arabije i Strategija razvoja energetike pred poslanicima

Ponedeljak, 25. novembar, je dan kada ponovo počinje da zaseda Skupština Srbije, a za drugu sednicu aktuelnog saziva spreman je dnevni red od čak 55 tačaka.

Poslanici će raspravljati o budžetu za sledeću godinu, ali i o predlozima zakona za potvrdu ugovora o kreditiranju više ili manje poznatih projekata – od beogradskog „malog metroa“ čiju izgradnju će finansirati Poštanska štedionica, do nastavka ulaganja u BIO4 kampus, čijim kreditorima se pridružuje Fond za razvoj Saudijske Arabije.

Sa prihodima i primanjima od 2.346 milijardi dinara, rashodima od oko 2.660 milijardi dinara i deficitom od tri odsto, budžet za 2025. godinu je na vreme spremljen i upućen poslanicima. Skrojen je tako da ostavlja prostora za izdavanje nešto više od tri milijardi evra garancija za investicije elektroenergetskih preduzeća i Železnice, dok je za nove projektne i programske zajmove ostavljeno prostora za zaduživanje od čak 27 milijardi evra.

U javnosti se poprilična polemika povela oko deficita koji je povećan do „granice prihvatljivosti“, kako je to opisao profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.

Sa druge strane, ministar finansija Siniša Mali je u intervjuu za NIN uoči početka rasprave u skupštini poručio da deficit daje manevarski prostor „da ne pravimo kompromise, već da ulažemo u dalji rast i da teško postignutu stabilnost držimo čvrsto u rukama“.

Apsolutno smo finansijski stabilni, dodao je Mali i naglasio da nijedan potez Vlade Srbije neće to narušiti.

„Ekonomskom politkom se upravlja na način da ne gubimo ni na jednom finansijskom ‘frontu’. Danas je politika da se ne odričemo ni rasta, ni ulaganja, ni poboljšanja životnog standarda, ali isključivo uz strogo očuvanje makroekonomske stabilnosti“, izjavio je ministar Mali.

Osim budžeta i izmena zakona o budžetskom sistemu koje će „zacementirati“ dogovor da svi projekti vredniji od 20 miliona evra u koje investira država moraju biti izlistani u Fiskalnoj strategiji, poslanike čeka rasprava o novim zaduženjima.

Pored Poštanske štedionice, koja će finansirati „Projekat izgradnje saobraćajnica sa infrastrukturom na Makiškom polju“ sa 18 milijardi dinara, kao i „Tunelsku vezu između Karađorđeve i Dunavske padine“ u Beogradu sa blizu 25 milijardi dinara, Vlada od poslanika traži podršku za još jedan „paket“ pozajmica.

Čak tri nova kredita dogovorena su sa Fondom za razvoj Saudijske Arabije:

• Za projekat izgradnje BIO4 Kampusa odobrena je pozajmica u iznosu od 243,75 miliona saudijskih rijala (oko 62 miliona evra), čija prva rata dospeva tek 2030. godine
• Za „Projekat razvoja operatora prenosnog sistema“ u vrednosti od 243,75 miliona rijala za izgradnju dalekovoda od Jagodine do Požarevca
• Za jačanje infrastrukture za navodnjavanje u vrednosti od 285,1 milion rijala (oko 73 miliona evra) na području Novog i Starog Slankamena, Surčinskog polja i Jaseničkih Kapi

Novi zajam dobili smo i od nemačke razvojne banke KfW, i to 50 miliona evra za projekat „Dobri poslovi za Srbiju“, kojoj dajemo i 35 miliona evra vrednu garanciju za Elektromrežu i njen projekat izgradnje Transbalkanskog energetskog koridora.

Raspravljaće se i o dve pozajmice za ulaganja u železničku infrastrukturu – za hitnu obnovu i modernizaciju 194 kilometara pruga dobili smo od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) 50 miliona evra, dok je za sličnu namenu odobren i zajam od 60 miliona evra kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD).

Pred poslanike konačno stižu i Izmene zakona o energetici, zajedno sa dugoočekivanom Strategijom razvoja energetike do 2040. sa projekcijama do 2050. godine, u kojoj se procenjuje da će samo za realizaciju projekata u elektroenergetskom sektoru biti potrebno čak 21,87 milijardi evra.

Među tim projektima najskuplji su oni za izgradnju solarnih i vetroelektrana, kao i izgradnje reverzibilnih hidroelektrana (RHE) Bistrica i Đerdap 3.

U tom dokumentu stoji i da bi, u zavisnosti od strateških odluka vezanih za korišćenje nuklearne energije, prva nuklearna elektrana u našoj zemlji mogla da se pojavi na mreži pre 2050. godine.

„Ovakva promena u elektroenergetskom sektoru omogućila bi transformaciju i ostalih energetskih sektora u cilju njihove značajne dekarbonizacije, a očekuje se da u periodu nakon 2040. godine budu raspoložive i komercijalno u značajnoj meri dostupne tehnologije proizvodnje i skladištenja zelenog vodonika“, navodi se u Strategiji o kojoj će se izjasniti poslanici.