Novi dug po starim bilansima: Januarski krediti veći za 15,2 odsto, sa otplatom najviše kasne preduzetnici

Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika iznosili su u januaru 4.373 milijarde dinara, a ukupan dug prema bankama bio je za 15,2 odsto veći u odnosu na isti mesec 2025. godine.

Pozajmice privredi iznosile su 2.328 milijardi dinara, pa su se tako pravna lica zaduživala za 11,5 odsto više u odnosu na godinu pre, dok su kod preduzetnika zaduženja za kredite premašila 96,2 milijarde dinara i veća su za 18,6 odsto u odnosu na januar 2025. godine, pokazuje Kreditni izveštaj Udruženja banaka Srbije. 

Potreba privrede za likvidnošću je konstantna. Kreditna aktivnost tradicionalno jača u januaru, a razlozi za takav trend i ove godine leže pre svega u procedurama odobravanja kredita, ocenjuje profesor Branko Živanović, šef Katedre za ekonomiju i finansije na Beogradskoj bankarskoj akademiji (BBA).

„Pojačana kreditna aktivnost u januaru i početkom godine posledica je činjenice da kreditni odbori banaka pravnim licima kredite najčešće odobravaju do januara, a često i do kraja februara, na osnovu starih finansijskih izveštaja“, objašnjava Živanović.

Prema njegovim rečima, banke i klijenti žure da iskoriste mogućnost odobravanja kredita na osnovu finansijskih izveštaja iz prethodne godine, posebno kada su u pitanju neiskorišćene kreditne linije.

“U suprotnom bi se čekalo do 31. marta, kada se objavljuju novi finansijski izveštaji. Tada sledi nova procedura, novo određivanje rejtinga, što prilično traje, pa bi se krediti realno odobravali tek u aprilu ili maju“, kaže Živanović.

Zbog toga se, navodi on, koristi šansa kako zbog budžeta i rezultata banaka, tako i zbog privrede, koja je zavisna od kredita.

Od drugog kvartala stroži uslovi zaduživanja za privredu

Kada je reč o uslovima zaduživanja za privredu, Branko Živanović navodi da se oni i dalje, u velikoj meri, odobravaju po „starim tarifama“, pre svega po inerciji.

“Prošla godina bila je izvesnija od ove. Došlo je do pada aktivnih kamatnih stopa na kredite, kako na tržištu EU tako i kod nas, i u toj matrici krediti su se uklapali u poslovne kalkulacije pravnih lica”, dodaje on.

Međutim, ističe da neizvesnosti koje obeležavaju ovu godinu – od geopolitičkih i inflatornih, preko komercijalnih, do ESG i klimatskih rizika – ostavljaju otvoreno pitanje da li će od drugog kvartala uslovi zaduživanja ostati jednako povoljni kao prethodne godine.

Dug stanovništva skoro 20 odsto veći

Kako pokazuje Kreditni izveštaj Udruženja banaka Srbije, dug stanovništva prema bankama na samom početku 2026. godine bio je veći za 19,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine i iznosio je 1.949 milijardi dinara.

Najveći udeo u ukupnim kreditima imali su gotovinski, pa su tako građani na ime ovih pozajmica dugovali 953,13 milijardi dinara i za ove kredite su se zaduživali za 21,8 odsto više nego u januaru 2025. Na drugom mestu nalaze se stambeni i krediti za adaptaciju, koji su na kraju januara iznosili 830,26 milijardi dinara i bili veći za 19 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Odmah za njima slede poljoprivredne pozajmice, koje su iznosile nešto više od 95 milijardi dinara.

Građani su za ostale kredite bankama dugovali 46,53 milijarde dinara, dok su potrošački zajmovi iznosili 24 milijarde dinara.

Poseban segment kreditne aktivnosti odnosi se na gotovinske kredite stanovništva, koji, prema rečima Živanovića, predstavljaju „tipičan model ponašanja“ na domaćem tržištu.

„Građani su, praktično, na konstantnom i intenzivnom kreditnom dopingu. Gotovinski krediti se najčešće ne koriste za luksuz, iako ima pojedinačnih primera zaduživanja radi zimovanja ili letovanja. Generalno, keš krediti u osnovi služe za održavanje tekućeg životnog standarda, a ne za njegovo unapređenje“, objašnjava profesor Beogradske bankarske akademije.

On naglašava da su građani navikli na modele zaduživanja kroz dozvoljeni minus, kreditne kartice i gotovinske kredite, često kako bi zatvorili postojeće minuse zbog nedostatka gotovine.

“To je kombinacija psihologije i navike, a banke su toga veoma svesne. Gotovinski kredit i dalje je najskuplji i predstavlja izuzetnu zaradu za banke. Naravno, nosi i određene rizike, ali u masi oni su zanemarljivi”, zaključuje Živanović.

Ukupno učešće kašnjenja u dugu po osnovu bankarskih kredita iznosilo je 1,9 odsto. Najveća docnja u decembru zabeležena je kod preduzetnika – 3,7 odsto, zatim kod pravnih lica – 2,4 odsto, dok je stanovništvo najmanje kasnilo u otplati, budući da je učešće docnje građana iznosilo 1,2 odsto.

Docnja kod pravnih lica i preduzetnika predstavlja dospele nenaplaćene obaveze preko 15 dana, a kod fizičkih lica preko 60 dana.