Novi Sad ima najveću privredu među „drugim“ gradovima bivše Jugoslavije

U državama nastalim raspadom nekadašnje Jugoslavije drugi gradovi po veličini, najčešće u kulturološkoj i privrednoj “senci” prestonica, nastoje da definišu sopstvene ekonomske profile u okviru nacionalnih i regionalnih ekonomija, uprkos ograničenjima koja proističu iz unutrašnjih tržišnih veličina, demografskih trendova i konkurencije sa primarnim centrima privredne aktivnosti.

Kao drugi po veličini grad u Hrvatskoj, Split ima snažnu turističku komponentu koja dominira ekonomskim aktivnostima, doprinoseći sezonskom rastu zaposlenosti i prihoda. Uz turizam, pomorski sektor i lučka infrastruktura doprinose lokalnoj ekonomiji.

Ipak, Split se suočava sa izazovima sezonalnosti, što otežava stabilan rast tokom cele godine, kao i sa ograničenim kapacitetima za industrijski razvoj van sektora turizma i usluga. Održivost splitske privrede u velikoj meri zavisi od uspeha u diverzifikaciji ka tehnologiji, obrazovanju i kreativnim industrijama, uz istovremeno unapređenje infrastrukture i životnog standarda kako bi zadržao mladu radnu snagu.

U Splitu je tokom 2024. godine bilo zaposleno 60.700 ljudi u 9.578 pravnih lica. Ona su prihodovala 7.301.677.687,5 evra, uz 309.403.821 evro dobiti (godišni rast od 3,7 odsto), prema podacima iz godišnjih finansijskih izveštaja koje nam je ustupila regionalna bonitenta kuća CompanyWall.

Najveće prihode i dobit imao je trgovinski lanac Tommy, sa 648.614.062,5 evra i 25.723.422,7 evra, respektivno. Tommy je na kraju 2024. imao 4.334 zaposlenih.

U Srbiji, Novi Sad predstavlja ekonomski centar Vojvodine i drugi je najveći grad nakon Beograda. Njegova privreda bazira se na balansiranom miksu industrijske proizvodnje, poljoprivrede, trgovine, informacionih tehnologija i sve većeg broja startap kompanija. Povoljna geografska pozicija na Dunavu i blizina granice sa EU olakšavaju logističke tokove i investicione prilike.

Novi Sad je naročito uspešan u privlačenju stranih investicija u sektor IT usluga i inovacija, što ga čini jednim od najkonkurentnijih gradova u regionu po pitanju tehnološkog razvoja. Na dugi rok, uspeh gradske privrede zavisiće upravo od sposobnosti da se zadrže mladi stručnjaci u IT industriji.

Celokupna privreda Novog Sada u 2024. ostvarila je promet od 21.049.097.927 evra, uz zbirnu dobit od 959.569.234 evra. Broj pravnih lica se povećao gotovo za hiljadu, na 20.362, ali je snažan skok doživeo i broj zaposlenih, sa 129.138 u 2023. na 133.303 u prošloj godini.

Glavni pokretač ekonomije je Naftna industrija Srbije, sa 3.351.499.014 evra prihoda i više od pet hiljada zaposlenih. Ako se računa i finansijski sektor, najveći dobitaš u Novom Sadu bila je OTP banka, sa 168.328.238 evra.

Kada se gleda po brojnosti, najviše je firmi iz ugostiteljstva, frizerskih i kozmetičkih salona, računarskog programiranja (tačno 1.000, što govori u prilog tezi o snažnom IT sektoru u ovom gradu), te udruženja.

U Sloveniji, Maribor kao drugi najveći grad ima dugu industrijsku tradiciju, naročito u metalnoj i mašinskoj industriji, ali se suočava sa restrukturiranjem nakon smanjenja proizvodnih kapaciteta u nekoliko velikih preduzeća. U poslednjih desetak godina Maribor pokušava da se transformiše u grad sa jačim fokusom na usluge i kreativne industrije, kao i da privuče investicije u turizam i industriju baziranu na znanju. Iako je Slovenija kao celina ekonomski stabilna sa članstvom u EU i evrozonom, održivost mariborske privrede zavisi od uspeha u privlačenju investitora van granica regije i od povećanja kvaliteta lokalnog obrazovnog sistema kako bi se stvorila radna snaga spremna za nove delatnosti.

Prema podacima koje nam je ustupio CompanyWall, u Mariboru je tokom 2024. došlo do povećanja broja preduzeća (sa 7.909 na 5.830), ali se zato broj zaposlenih lica na teritoriji grada smanjio, sa prosečnih 40.232 na 39.753.

Mariborska preduzeća najbrojnija su u delatnostima udruženja, savetodavnih i inženjerskih firmi, a zanimljivo je da ih ima dosta i u mašinskoj obradi metala (371).

Ukupan promet mariborskih firmi u 2024. dosegao je 7.939.391.456,12 evra, dok je njihova dobit bila 370.581.031,36 evra, uz godišnji rast od čak 58 odsto.

Banjaluka traži “nišu”, Nikšić nekadašnji centar industrije

U Bosni i Hercegovini, Banjaluka je drugi najveći grad i administrativni centar entiteta Republike Srpske. Njena privreda je mešavina uslužnog sektora, trgovine, proizvodnje i malog do srednjeg preduzetništva. Najbrojnija su preduzeća iz sektora trgovina, savetovanja, ali sve više ih je i iz računarskog programiranja (178).

Broj firmi se tokom poslednje obrađene godine smanjio sa 5.012 na 4.831. Broj zaposlenih Banjalučana je iznosio 63.392, takođe uz blagi pad.

Najveće prihode u 2024. imalo je preduzeće Optima Grupa d.o.o. sa 532.553.824 evra, dok je najveću dobit ostvarila kompanija JP Autoputevi RS, sa 54.602.237 evra.

Banjaluka se suočava sa strukturnim izazovima usled fragmentiranog tržišta, niskog nivoa investicija i migracijama radne snage ka većim centrima ili inostranstvu. Razvoj njene privrede oslanja se najpre na integracije u šire regionalne lance vrednosti, što zahteva reforme i podršku državnih politika.

U Crnoj Gori – Nikšić kao nekada veliki industrijski centar, čija ekonomija je decenijama gravitirala oko rada Željezare, ali i velike pivare Trebjesa. Nikšić sada ubrzano mora da odabere put razvoja usled posustale industrije.

Trebjesa (zvanično, Industrija piva i sokova Trebjesa d.o.o.) je bila i najveći dobitaš u Nikšiću na kraju 2024. sa 3.363.544 evra. Na drugom mestu sa 3.357.021 milion evra, bila je kompanija Uniprom Metali, čije poslovanje je dugo bilo povezano sa Željezarom, e da bi 2014. godine preuzela imovinu nekadašnjeg Kombinata aluminijuma Podgorica.

U Bitolju, drugom po veličini severnomakedonskom gradu (za nijansu ispred Kumanova po rezultatima poslednjeg popisa), ubedljivo najveći dobitaš u 2024. bila je Markovski Kompani, sa 707.712.410 evra.

Međutim, kako piše Radio slobodna Evropa, Markovski Kompani, koja se bavi niskogradnjom, je dobila najviše javnih konkursa u zemlji tokom poslednjih pet godina, a krajem 2025. njen osnivač i vlasnik Borče Markovski završio je u pritvoru zbog sumnje na zloupotrebe u Rudarsko-energetskom kombinatu REK Bitola. Severnomakedonsko tužilaštvo je pokrenulo akciju zamrzavanja njegove imovine – novca, zemljišta, stanova i vozila kako u zemlji, tako i u susednoj Srbiji.