Novim propisima dozvoljeno retroaktivno kažnjavanje menjačnica

Stupanjem na snagu izmena i dopuna Zakona o deviznom poslovanju, 14. marta, otvoreno je novo poglavlje u poslovanju svih firmi koje imaju dodira sa deviznim tokovima. Prema rečima stručnjaka, ovo nije samo još jedna administrativna promena već temeljna reforma koja će oblikovati način na koji posluju menjači, finansijske institucije i sve kompanije koje vrše međunarodne transakcije.

Jedna od ključnih novina je formiranje formalnog registra ovlašćenih menjača, čime se dosadašnja praksa konačno uzdiže na nivo zakona. Do sada je registar postojao na osnovu podzakonskog akta, ali sada se jasno uređuje kroz izmene članova 39a, 39b i novouvedenog člana 39v zakona. Registar više nije samo lista – on postaje alat kontrole, sa jasno propisanim pravilima vođenja, obavezom prijave promena i dostupnošću javnosti.

Advokati kancelarije Stojković pojašnjavaju da za ovlašćene menjače ovo znači veću odgovornost, ali i veću pravnu sigurnost. Promene u vlasničkoj strukturi, adresi poslovanja ili čak kontakt informacijama sada moraju biti uredno i pravovremeno prijavljene Narodnoj banci Srbije (NBS). Propusti se neće tolerisati, a posledice mogu biti ozbiljne – od administrativnih kazni do privremenog gubitka ovlašćenja.

Narodna banka Srbije dobija novu dimenziju svoje regulatorne moći. Njen nadzor više se ne ograničava samo na devizno poslovanje u užem smislu, već obuhvata i kontrolu u vezi sa sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma.

“Zakon sada daje NBS pravo da izriče različite vrste korektivnih mera, od opomena i naloga za usklađivanje, pa sve do privremenog oduzimanja ovlašćenja. Ove mere više nisu samo teorijska mogućnost, već vrlo konkretna praksa koja će se sprovoditi po jasno definisanim procedurama”, navode advokati.

Ipak, ono što izaziva najviše pažnje stručne javnosti jeste široko diskreciono pravo koje i dalje zadržavaju kontrolori NBS. Termin „manje značajne nepravilnosti“, koji se koristi kao osnov za izricanje blažih mera poput opomene, nije jasno definisan. Ni kriterijumi za „bitan i neposredan uticaj“ na rad menjača nisu precizirani.

“Ova pravna nedorečenost ostavlja prostor za različita tumačenja, pa će praktična primena zavisiti od procene pojedinačnih kontrolora. Za kompanije to znači da će morati da budu posebno pažljive – ne samo u pogledu zakonitosti, već i u pogledu ukupne usklađenosti sa pravilima koja su često prepuštena tumačenju nadzornog organa”, kažu Stojković advokati.

Posebna pažnja usmerena je i na novu korektivnu meru – nalog za usklađivanje poslovanja sa propisima. Ova mera, iako je već postojala u praksi kroz podzakonske akte, sada je zakonski utemeljena i ima veću težinu. Ukoliko menjač ne postupa u skladu sa propisima koji se odnose na sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, NBS može izdati rešenje kojim nalaže hitnu korekciju.

Ono što je važno jeste da se ova mera ne primenjuje na „manje značajne nepravilnosti“, već isključivo na ozbiljnije prekršaje. Kompanije, posebno one koje rade sa gotovinom i imaju međunarodne transakcije, moraju detaljno analizirati svoje interne procedure i, po potrebi, konsultovati stručnjake za usklađenost i pravne savete.

Privremeno oduzimanje ovlašćenja

Najstroža mera – privremeno oduzimanje ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova – sada ima zakonski temelj.

“Može trajati do 30 radnih dana, i može se odnositi na jedno ili više menjačkih mesta. Ovo je mera koja se neće donositi olako, ali je jasan znak da NBS želi da pošalje poruku da nesavesno poslovanje neće biti tolerisano”, navode pravnici kancelarije Stojković.

Privremeno oduzimanje ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova više nije samo krajnja mogućnost već konkretan instrument u rukama regulatora. Zakon jasno definiše dve situacije u kojima NBS može izreći ovu meru:

1. Ako menjač ne postupa u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju ili propisima o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma;

2. Ako je ispunjen makar jedan od sledeća dva uslova: da nepravilnosti bitno i neposredno utiču na rad menjača, ili da bi mogle imati takav uticaj u budućnosti.

“Upravo ova druga opcija unosi novu dozu neizvesnosti. Kako proceniti potencijalni budući uticaj? Zakon ne nudi preciznu metodologiju. Diskreciona moć kontrolora ostaje ključna, a pravna neodređenost otvara prostor za različita tumačenja u praksi”, napominju advokati.

Bez obzira na to da li NBS izrekne opomenu, nalog za usklađivanje ili oduzme ovlašćenje, zakon nalaže da menjač mora da ispravi utvrđene nepravilnosti u zakonskom roku koji će biti naveden u rešenju. Uz to, dužan je da o sprovedenim ispravkama dostavi izveštaj – potkrepljen dokazima. Ova obaveza važi za sve pravne forme – od velikih pravnih lica do preduzetnika.

Kome preti kazna i pod kojim uslovima?

Kazna se može izreći čak i bivšim menjačima, ako su nepravilnosti nastale dok su još obavljali ovu delatnost. Ovo se odnosi i na pravna i na fizička lica, kao i na preduzetnike. Važno je napomenuti da se kazne ne izriču automatski, već na osnovu pažljive analize. NBS pri donošenju odluke uzima u obzir niz kriterijuma, kao što su: težina i broj nepravilnosti, njihova povezanost, trajanje nepravilnosti, spremnost na saradnju, da li je menjač ranije već bio sankcionisan.

Rešenje o izrečenoj kazni predstavlja izvršnu ispravu. Ako menjač ne plati kaznu u roku, NBS ima pravo da sprovede prinudnu naplatu i obračuna zateznu kamatu.

Osim privremenih mera, zakon u članu 39v uređuje i mogućnost trajnog oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova. Ova mera se može odnositi na jedno ili više menjačkih mesta, a dolazi u obzir kada su nepravilnosti ozbiljne, ponovljene ili menjač ne poštuje prethodno izrečene korektivne mere.

“Zakon predviđa situacije kada NBS mora da oduzme ovlašćenje, kao i one kada to može učiniti, ali nije obavezna. Nove izmene omogućavaju NBS da u nekim slučajevima, umesto privremene zabrane, trajno oduzme ovlašćenje”, objašnjava pravni tim kancelarije Stojković Advokati.

Novi osnov za oduzimanje – AML/CTF nepravilnosti

Ako menjač ne poštuje propise o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, NBS može oduzeti ovlašćenje i istovremeno izreći novčanu kaznu.

“Menjač može zatražiti prestanak rada, a NBS u tom slučaju donosi rešenje o oduzimanju ovlašćenja, ali tek nakon što menjač dokaže da je ispunio sve zakonske obaveze. Nakon oduzimanja ovlašćenja, pet godina ne mogu tražiti novo ovlašćenje ni firma kojoj je ovlašćenje oduzeto, ni ljudi koji su u njoj imali ključne funkcije ili bliske veze”, kažu pravnici.

Menjač ne može biti izbrisan iz registra privrednih subjekata dok ga NBS ne izbriše iz svog registra. Pre toga, mora da izmiri sve obaveze i kazne.

Zakon pooštrava mere protiv neovlašćenog obavljanja menjačkih poslova. Dovoljna je i osnovana sumnja da neko obavlja menjačke usluge bez dozvole da bi NBS reagovala. NBS može izdati nalog za hitan prekid rada i odmah izreći novčane kazne. Ako se prekršioci ogluše mere se ponavljaju, a kod pravnih lica uključuju i prinudnu likvidaciju i blokadu računa.

Rešenje NBS automatski pokreće likvidaciju firme ili brisanje preduzetnika. Centralna banka o tome obaveštava nadležni registar, koji mora postupiti bez odlaganja.

“Kazna može biti izrečena firmama, odgovornim licima, fizičkim licima i stranim ograncima. Ako se kazna ne plati, sledi prinudna naplata uz kamatu, a moguća je i privremena blokada sredstava, osim za plaćanje kazni i poreza”, zaključuju pravnici iz kancelarije Stojković Advokati.