Nutritivno bogati prinosi na malom prostoru – tajna hidroponskog uzgoja

U cilju obezbeđivanja većeg prinosa i uštede resursa, naučnici su ustanovili hidroponski način uzgajanja kao metodu koja može i treba da obezbedi sve navedeno, štedeći pritom prostor i obezbeđujući nutritivno bogate i kvalitetne prinose. U ovakvom načinu uzgajanja amaterski možete da se oprobate već sa nekoliko desetina evra, a ukoliko želite velike prinose i ulaganja su veća – mogu ići i do 15.000 evra.

Zamislite da svoju garažu pretvorite u mesto na kom rastu jagode ili da bez trunke zemlje obezbedite dovoljno zelene stočne hrane. Upravo to je moguće ovom neverovatnom metodom. Postavlja se pitanje zašto onda u Srbiji nema više primera uzgajanja biljaka na ovaj način?

O tome šta predstavlja hidroponski način uzgajanja, koje su prednosti, a koje mane u odnosu na tradicionalno uzgajanje biljnih kultura i zbog čega ova metoda nije zastupljenija u našoj zemlji, razgovarali smo sa dekanom Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Nenadom Magazinom i vlasnikom prodavnice Hidroponika Vasilijem Božićem, koji je sa ovom metodom došao u kontakt na fakultetu u San Francisku, radeći na temi o nedostatku obradivog zemljišta za prehranu stanovništva, gde je hidroponika bila ključno rešenje.

Prednosti ove metode su brojne – ne samo da se štede resursi, već u potpunosti može da se prenese na gradske uslove, jer biljkama za rast i razvoj nije neophodna zemlja. Prema rečima Vasilija Božića, hidroponija se može definisati kao uzgoj biljaka bez zemlje u vodenom rastvoru sa hranljivim materijama ili inertnim supstratima (na primer perlit ili kokosova vlakna).

„Biljke dobijaju minerale direktno iz rastvora. Prednosti ovakvog uzgoja su brži rast, ušteda vode, veći prinosi na manjim površinama i smanjena upotreba pesticida, manje zagađenja i veća održivost“, kaže Božić.

Deluje veoma privlačno, ali prema rečima profesora Magazina – treba voditi računa da se pod pojmom hidroponija u širem smislu u praksi mogu sresti različiti načini uzgajanja. Neki se u pravom smislu reči mogu podvesti pod ovaj pojam, dok drugi u sebi sadrže samo neke elemente ove metode.

„Ako mislimo na pravu hidroponiju, ona je u Srbiji malo zastupljena i to isključivo u povrtarskoj proizvodnji u zaštićenom prostoru. Da razjasnimo: prava hidroponija podrazumeva gajenje biljaka na način da je koren u dodiru sa rastvorom vode i hranljivim materijama, pri čemu nema ukorenjavanja u zemlju ili supstrat. Primer su bazeni sa hranljivim rastvorom na kojima plutaju ‘ploče’ u kojima je posađena salata. Hidroponija je i gajenje povrća (paradajz, paprika…) na grodon kockama gde je koren ipak na čvrstom osloncu, ali iz njega ne dobija ništa drugo, već prihrana dolazi kroz sistem za navodnjavanje.

Na kraju, postoji i gajenje na supstratu, koje je danas najrasprostranjenije u Srbiji, koje bih ipak odvojio od hidroponije. Primer su velike površine pod borovnicom u Srbiji, borovnica u kontejnerima koji su ispunjeni supstratom”, objašnjava profesor Magazin i dodaje da, u zavisnosti od toga koliko široko gledamo, može se reći da je ovaj način proizvodnje zastupljen u Srbiji, ali daleko je od velikog udela, jer ova proizvodnja zahteva velika ulaganja.

Kada su u pitanju mane, profesor Magazin ističe da je ova proizvodnja uvek kombinovana sa drugim naprednim tehnologijama gajenja, a to je, pre svega, proizvodnja u zaštićenom prostoru sa savremenim sistemima za navodnjavanje, prihranu…

„Uz visoka početna ulaganja sve to zajedno omogućava da imate ‘fabriku’ za proizvodnju, pri čemu u odnosu na proizvodnju na otvorenom kontrolišete uslove. Glavne prednosti su: mogućnost proizvodnje tokom cele godine (više turnusa kod nekih kultura), značajno veći prinos i delimično kvalitet, manje bolesti i štetočina, te je moguće imati zdravstveno bezbedniju proizvodnju sa smanjenom upotrebom pesticida, bolje uslove za rad…”, ističe dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Pored velikih ulaganja neophodno je imati i visok nivo edukacije kako bi se postigli rezultati koji se pominju u literaturi.

„Prvi korak je dobar biznis plan koji počiva na dobroj analizi tržišta. Jednostavno, prvo proceniti kome i kako prodati, pa onda krenuti u ovakav projekat”, savetuje profesor Magazin.

Iako se na prvi pogled čini kao idealno rešenje za sve probleme koji muče savremeno uzgajanje biljaka, u Srbiji je nedovoljno primera proizvodnje na ovaj način. Pored velikih ulaganja i stručnosti, kao dva osnovna preduslova, razlog nedovoljne zastupljenosti je i neobaveštenost poljoprivrednika o postojanju ove metode, kao i izostanak državne pomoći za inovativna rešenja u poljoprivredi.

Ipak, prema rečima Vasilija Božića, uspešnih primera uzgajanja biljaka koje koriste neki oblik hidroponskog uzgajanja u Srbiji ima – nažalost, značajno manje nego u svetu.

„Hidroponski uzgoj borovnica u Gruži, mikrobilje u urbanim sredinama i zelena salata u Irigu, gde ‘Grow rasad’ koristi naprednu tehnologiju za visokokvalitetnu salatu u kontrolisanim uslovima”, navodi Božić i podseća da smo još uvek daleko od rezultata koji se ovom metodom postižu na vertikalnim farmama u Singapuru, gde su prinosi do pet puta veći po kvadratnom metru, u Holandiji gde je uzgajanje paradajza i paprika ovom metodom uobičajeno ili u SAD gde uspevaju da proizvedu čak 50 tona salate na hidroponskim postrojenjima.

Pitanje ulaganja svakako je ključno za svakoga ko bi želeo da se upusti u ovaj izazov. U zavisnosti od nivoa prinosa koji neko želi, varira i veličina investiranja.

„Imajući u vidu neophodan nivo ulaganja hidroponija je isplativa kod visoko vrednih kultura sa kojima možete biti konkurentni na tržištu i(ili) imati proizvodnju kada je drugi nemaju, van sezone. To su pojedine vrste povrća i neke vrste voća, ali i začinsko i ukrasno bilje. Postoje i biološka ograničenja. Prava hidroponija je samo za neke vrste lisnatog povrća, grodon kocke za plodovito povrće (paradajz, paprika, dinja), dok na supstratu u kontejnerima možete gajiti i jagode, trešnje, maline… Ne treba zaboraviti ni cvećarsku proizvodnju, odnosno proizvodnju ukrasnog bilja”, napominje profesor Magazin.

Prema rečima Vasilija Božića, za kućni sistem je potrebno izdvojiti od 30 do 40 evra (osnovna oprema, supstrati, osvetljenje), dok komercijalni sistem (100 m²) iziskuje ulaganja od 3.000 do 15.000 evra (pumpe, rezervoari, LED svetla). Dugoročno, ušteda vode i veći prinosi smanjuju troškove, kaže Božić.

Ne treba zaboraviti da je edukacija preduslov svega i da bez dobre teorijske pripreme i obaveštenosti o tome kako ova metoda funkcioniše, nemoguće je postići rezultate, a profesor Magazin podseća i na važnost upotrebe vrhunskog sadnog materijala, vode za navodnjavanje odličnog kvaliteta, dobrog supstrata i đubriva.

„Naravno, ima još puno toga što je bitno, a znanje je na prvom mestu. Improvizacije su nekada moguće, ali ne na početku, već posle određenog iskustva”, konstatuje Magazin.

Podrška za ovaj način biljne proizvodnje postoji, ali nedovoljno da bismo pričali o široj primeni, svakako ne na nivou države.

„Svest o hidroponiji u Srbiji raste zahvaljujući radionicama, saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Zemunu, promociji kroz specijalizovane prodavnice i, poslednjih godina, značajno kroz društvene mreže. Ipak, potrebna je dalja edukacija za širu primenu“, otkriva Vasilije Božić, a sličnog je mišljenja i profesor Nenad Magazin.

„O ovom načinu proizvodnje se upoznaju studenti iz predmeta u oblasti povrtarstva, voćarstva, ukrasnog bilja, ishrane biljaka. Naši stručnjaci kao konsultanti učestvuju u izradi projekata, ali rade i kao konsultanti u nekim realizovanim projektima. Ovaj vid proizvodnje se promoviše i putem stručnih predavanja koje naši profesori drže proizvođačima širom Srbije. Svi koji žele da saznaju nešto više o hidroponiji mogu da se obrate našim stručnjacima”, kaže dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.