Može li obavezna prijava adrese naterati gazde da plate porez?

Izmene Zakona o ličnoj karti usvojene su krajem maja u Skupštini Srbije. Jedna od najvažnijih promena podrazumeva to da lična karta postaje sredstvo elektronske identifikacije i elektronskog potpisa.

Na čip identifikacionog dokumenta upisuju se sertifikat za elektronsku identifikaciju, ali i kvalifikovani sertifikat za elektronski potpis. Ipak, možda i najvažnija izmena odnosi se na upis aktuelne adrese prebivališta.

Sa usvajanjem izmena Zakona o ličnoj karti adresa građana postala je „bitan podatak“. Do sada su u pomenutoj kategoriji bili ime, prezime, pol, datum, mesto rođenja i jedinstveni matični broj građana. Zamena ličnih karata koje imaju čip za sada nije potrebna, jer će promena adrese biti izvršena elektronski.

Zašto vlasnici stanova izbegavaju prijavu podstanara?

Adresa stanovanja kao bitan element u identifikacionoj ispravi potencijalni je uzrok problema kada je reč o prijavi prebivališta podstanara. Vlasnici nekretnina su proteklih godina najčešće izbegavali prijavu podstanara, kako bi eskivirali plaćanje poreza. Najnovije izmene Zakona o ličnoj karti stvoriće jasniju sliku o mestu prebivališta građana, ali i identitetu stanodavaca.

„Broj prijavljenih stanara na adresi stanovanja raste iz godine u godinu. Nažalost, postoje vlasnici koji ne žele da prijave svoje podstanare. Osnovni razlog je razmišljanje da prijava automatski podrazumeva i plaćanje poreza na izdavanje, što nije slučaj. Ova promena će zasigurno uticati na ubrzani rast prijavljenih stanara i sve više vlasnika gledaće na ovaj postupak kao na normalan proces u toku ‘poslovnog odnosa’ koji imaju sa zakupcem“, objašnjava za Biznis.rs operativni direktor agencije za nekretnine City Expert Miloš Mitić.

Naš sagovornik kaže da zakupci imaju konkretne benefite od prijave prebivališta, kao što su jeftiniji parking u zoni gde se nalazi stan ili skraćivanje administrativnih procedura na novom mestu prebivališta.

U Srbiji je prijava podstanara zakonski regulisana. Stanodavac bi trebalo da omogući prijavu prebivališta podstanara, a rok je osam dana od useljenja. Podstanari najčešće ne zahtevaju prijavu stanodavca, pa i posle selidbe zvanično stanuju na staroj adresi.

„Najčešće se dešava da vlasnici povezuju prijavu sa obavezom plaćanja poreza. Takođe, kod pojedinih vlasnika postoji bojazan da će bez njihovog znanja zakupci, na primer, prijaviti firmu sa adresom na toj lokaciji. Svi ovi razlozi su bez osnova i proizilaze zbog toga što vlasnici stanova nažalost nisu adekvatno informisani i obavešteni“, navodi Mitić i dodaje da će izmene Zakona o ličnoj karti uticati na ukupan broj prijavljenih podstanara.

„Definitivno će biti više prijava, ali ukupan broj svakako ima tendenciju rasta. Razlog za to je bolja informisanost vlasnika i sve dostupnije informacije koje utiču na njihove odluke“, zaključuje Mitić.