Objavljen indeks najboljih zemalja za inovativni biznis – Gde je Srbija na mapi?

Globalni indeks poslovnog okruženja za inovatore, koji meri uslove za poslovanje u 125 zemalja sveta, objavio je podatke za 2026. godinu po kojima je Srbija zauzela 50. mesto, odnosno rangirana je kao 33. zemlja u Evropi.

Indeks poslovnog okruženja za inovatore (Innovators Business Environment Index 2026 – IBEI) objavljuje istraživačka platforma StartupBlink i pokazuje spremnost zemalja da omoguće dobre uslove za preduzetništvo, kao i institucija i infrastrukture da omoguće inovatorima da započnu i razvijaju biznis efikasno i sa samopouzdanjem.

Indeks predstavlja globalni reper za poređenje spremnosti nacionalnih poslovnih okruženja za preduzetništvo. Uvidi se generišu iz baze podataka koja sadrži stotine hiljada subjekata iz startap ekosistema, što omogućava donošenje odluka zasnovanih na informacijama, a koje podstiču inovacije i pokreću ekonomski rast.

Zemlja koja ima najviši Indeks poslovnog okruženja za inovatore u 2026. godini je SAD. Slede je Singapur, Velika Britanija, Švajcarska, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kanada, Hoilandija, Japan, Saudijska Arabija i Estonija.

Visoko na listi pozicionirane su i dve nama susedne zemlje – Bugarska koja je na 18. i Rumunija na 25. mestu.

Od zemalja regiona najbolje uslove za poslovanje inovatora pruža Hrvatska koja je na 38. mestu, tri pozicije niže plasirana je Slovenija, a sledi Srbija na 50. mestu. Odmah iza je Severna Makedonija, Albanija zauzima 60. poziciju, Kosovo koje je rangirano kao posebno tržište je na mestu broj 65, dok je najslabije rangirana Bosna i Hercegovina na 72. mestu.

Uslovi u Srbiji bolji od njenog startap ekosistema

Srbija je u ovom istraživanju rangirana bolje nego na listi u okviru publikacije Globalni indeks startap ekosistema 2025 (Global Startup Ecosystem Index 2025), koji je ranije takođe objavila globalna istraživačka platforma StartupBlink i na kojoj smo na 56. mestu

Viša pozicija na IBEI 2026 odražava bolje ocene osnovnih uslova poslovnog okruženja u Srbiji u odnosu na same rezultate startap ekosistema, navodi se u objašnjenju.

Istraživači ocenjuju da kategorija koja meri pristup kapitalu i finansijskoj infrastrukturi, odnosno dostupnost kredita, povezanost banaka, investicione kanale i dostupnost finansijskih alata, predstavlja oblast u kojoj Srbija ima prostora za dalje unapređenje svog učinka unutar Indeksa.

Najveći pozitivni doprinos ukupnoj oceni Srbije donele su kategorije u kojima se mere poreski parametri, odnosno stopa poreza na dobit preduzeća i najviša stopa poreza na dohodak građana, koji su ocenjeni kao podsticajno okruženje.

“Srbija preusmerava svoj ekonomski fokus ka tehnologiji, istraživanju i međunarodnoj mobilnosti. Ovaj zaokret označava udaljavanje od starih industrijskih struktura i prelazak na model rasta izgrađen na inovacijama i radu visoke vrednosti”, ocenjuje se u izveštaju.

Strani preduzetnici koji osnuju i vode kompaniju u Srbiji mogu dobiti boravak na osnovu svoje poslovne aktivnosti, slično kao i investitori koji obezbede značajan kapital. Ove opcije smanjuju barijere sa kojima se suočavaju osnivači orijentisani na međunarodnu mobilnost i omogućavaju im da direktno upravljaju poslovanjem unutar zemlje.

Poreska politika najbolje rangirana

“Poreska politika deluje u istom smeru. Srbija je uvela poreske aranžmane za fizička lica koji smanjuju finansijsko opterećenje za osnivače u ranoj fazi i čine relokaciju atraktivnijom za stručnjake. Podsticaji za istraživanje, razvoj intelektualne svojine i tehnološke projekte dodaju još jedan nivo podrške. Ukupan efekat je okruženje koje nagrađuje dugoročne investicije i podržava eksperimentisanje”, navodi se.

Mreža institucija daje strukturu ovim reformama. Fond za nauku podržava i osnovna i primenjena istraživanja. Fond za inovacionu delatnost pomaže ranim idejama da krenu ka komercijalnoj upotrebi kroz grantove i programe akceleracije. Razvojna agencija Srbije (RAS) pomaže investitorima u snalaženju kroz administrativne procedure. Inicijativa Digitalna Srbija promoviše jasniju regulativu i poboljšanja u digitalnoj infrastrukturi.

Ove promene daju Srbiji poslovno okruženje koje je lakše za snalaženje i koje je sve više orijentisano ka istraživanju i tehnologiji. Za osnivače i investitore koji traže tačku ulaska na rastuće evropsko tržište, Srbija nudi jasnija pravila, sisteme podrške koji se šire i niz novih prilika, ocenjuje se u Izveštaju.

Kako navodi Eli David Rokah, izvršni direktor kompanije StartupBlink, istraživanje pokazuje da ciljani podsticaji koje vlade širom sveta pokušavaju da iskoriste kroz grantove, akceleratore i ad-hok investicije nisu glavni pokretači duguročnog ekonomskog napretka. Ono što zaista pravi razliku je snažno, stabilno i iskreno poslovno usmereno okruženje.

“Singapur je već veoma dugo glavni primer toga kako zakoni naklonjeni poslovanju, efikasno upravljanje i transparentna pravila mogu podići grad-državu na novi nivo i učiniti je globalnim centrom. Paragvaj i El Salvador postaju privlačna tržišta za nove investitore jednostavno zato što pojednostavljuju svoje uslove poslovanja, umesto da pokreću velike kapitalne projekte. Saudijska Arabija menja lice svoje ekonomije modernizacijom poslovnog okruženja kod kuće”, ocenjuje Rokah.

U SAD su prisustvo fleksibilnih zakona o stečaju, lakoća osnivanja kompanije i razumni regulatorni okviri glavni faktori u izgradnji preduzetničke kulture koja je opstala tokom vremena.